Ejdžizam
Godine su jedna od prvih stvari koje primećujemo kod drugih ljudi.
Ejdžizam nastaje kada se starost koristi za svrstavanje u kategorije i podelu ljudi na način koji je štetan i nepravedan, a osipa solidarnost među generacijama.
Ejdžizam poprima različite oblike tokom naših života. Na primer, tinejdžer može biti ismejan zbog pokretanja političkog pokreta; starijim i mlađim ljudima može biti uskraćen posao zbog njihove starosti; ili starija osoba može biti optužena za veštičarstvo i proterana iz kuće i sela.
Ejdžizam šteti našem zdravlju i dobrobiti i predstavlja veliku smetnju sprovođenju uspešnih politika i preduzimanju akcija na području staranja i zdravog života, kako priznaju države članice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Globalnoj strategiji i akcijskom planu za starije osobe i zdravlje i kroz Dekadu zdravog staranja: 2021–2030. Kao odgovor na to, zatraženo je od SZO da, u saradnji s partnerima, započne globalnu kampanju za borbu protiv ejdžizma.
Globalni izvještaj o ejdžizmu sastavili su, za SZO, Ured visokog komesara za ljudska prava, Odeljenje Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna pitanja i Fond Ujedinjenih nacija za stanovništvo. Ovaj izveštaj je namenjen tvorcima politika, praktičarima, istraživačima, razvojnim agencijama i članovima privatnog sektora i civilnog društva.
Izveštaj, nakon što definiše prirodu ejdžizma, sažima dokaze o razmerama, uticajima i pojavama ejdžizma i najučinkovitijim strategijama za njegovo smanjenje. Izveštaj se završava sa tri preporuke za akciju za stvaranje sveta za sve uzraste.
Suština ejdžizma
Ejdžizam se odnosi na stereotipe (kako mislimo), predrasude (kako se osećamo) i diskriminaciju (kako se ponašamo) usmerene ka ljudima na osnovu njihovog uzrasta. Može biti institucionalan, interpersonalan ili samonametnut.
Institucionalni ejdžizam odnosi se na zakone, pravila, društvene norme, politike i prakse institucija koje nepravedno ograničavaju mogućnosti i sistematski zakidaju pojedince zbog njihovog uzrasta.
Interpersonalni ejdžizam nastaje u interakcijama između dva ili više pojedinaca, dok se samonametnuti ejdžizam javlja kada se ejdžizam usmeri protiv sebe.
Ejdžizam počinje u detinjstvu i ojačava sa vremenom. Od rane dobi, deca su izložena suptilnim uticajima stereotipa i predrasuda svoje kulture, koje vrlo brzo i nesvesno postaju ugrađene u njihove lične stavove. Ljudi koriste ove stereotipe da donose zaključke i da usmeravaju svoja osećanja i ponašanje prema osobama različitih uzrasta i prema sebi.
Ejdžizam se često prepliće sa drugim oblicima stereotipa, predrasuda i diskriminacije, uključujući seksizam i rasizam, što čini njegove efekte još pogubnijim.
Razmere ejdžizma
Ejdžizam prožima mnoge institucije i sektore društva, uključujući one koje pružaju zdravstvenu i socijalnu zaštitu, radna mesta, medije i pravni sistem.
Diskriminacija u pružanju zdravstvene zaštite na osnovu starosti je široko rasprostranjena, a starije osobe često isključuju iz istraživanja i prikupljanja podataka. Stariji i mlađi često su u nepovoljnom položaju na radnom mestu. Ljudi se više ljute na zločine koje počine mlađi počinitelji, a ne stariji, i te zločine smatraju ozbiljnijim prekršajima. Ejdžizam takođe utiče na način na koji se rade statistike i podaci na kojima se zasnivaju politike.
Globalno, svaka druga osoba je sklona ejdžizmu prema starijim osobama. U Europi, jedinoj regiji za koju imamo podatke, jedna od tri osobe prijavljuje da je bila žrtva ejdžizma, a mlađi ljudi prijavljuju više perceptirane diskriminacije na osnovu starosti od drugih starostnih grupa.
Uticaj ejdžizma
Ejdžizam ima ozbiljan i dalekosežan uticaj na zdravlje, dobrobit i ljudska prava. Kod starijih osoba ejdžizam je povezan sa kraćim životnim vekom, lošijim fizičkim i mentalnim zdravljem, sporijim oporavkom od bolesti i opadanjem kognitivnih sposobnosti. Ejdžizam smanjuje kvalitet života starijih osoba tako što povećava njihovu socijalnu izolaciju i usamljenost (od faktora su povezana sa ozbiljnim zdravstvenim problemima), ograničava im sposobnost izražavanja seksualnosti i može povećati rizik od nasilja i zlostavljanja.
Ejdžizam može da smanji angažman mlađih osoba u organizaciji u kojoj rade.
Za pojedince, ejdžizam doprinosi siromaštvu i financijskoj nesigurnosti u starijoj dobi. Procena je da posledice ejdžizma, na više načina, koštaju naše društvo milijarde evra godišnje.
Činioci ejdžizma
Činioci koji povećavaju verovatnoću da će doći do pojave ejdžizma prema starijima: pol (muškarci), uzrast (mlađi ljudi), stepen obrazovanja (manje obrazovni), anksiozan tip ličnosti koji se plaši smrti. Osobe koje imaju više intergeneracijskih kontakata su manje sklone ispoljavanju ejdžizma prema starijima.
Faktori koji povećavaju rizik od izloženosti ejdžizmu su: starija dob, zavisnost od nege, rad u određenim zanimanjima (visoka tehnologija, ugostiteljstvo, …).
Kod mladih ljudi, posledice ejdžizma daleko više trpe devojke od mladića.
Tri strategije da se smanji ejdžizam
U praksi se pokazala da tri strategije imaju dejstvo: promene politika i zakona, edukacija, intergeneracijski kontakti.
Strategija 1: Politika i zakonodavstvo
Politike i zakoni mogu se koristiti za smanjenje ejdžizma prema bilo kojoj dobi. Oni mogu uključivati, na primjer, politike i zakonodavstvo koje se bave diskriminacijom na osnovu starosti i nejednakosti i zakone o ljudskim pravima. Jačanje politika i zakona protiv ejdžizma može se postići usvajanjem novih instrumenata na lokalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou i modifikovanjem postojećih instrumenata koji dopuštaju diskriminaciju na osnovu starosti. Ova strategija zahteva mehanizme sprovođenja i tela za nadzor na nacionalnom i međunarodnom nivou kako bi se osiguralo efikasno sprovođenje politika i zakona koji se bave diskriminacijom, nejednakosti i ljudskim pravima.
Strategija 2: Edukacijske intervencije
Edukacijske intervencije za smanjenje ejdžizma trebale bi biti uključene na svim nivoima i vrstama obrazovanja, od osnovne škole do univerziteta, i u formalnim i neformalnim edukacijskim kontekstima. Edukacijske aktivnosti pomažu u poboljšanju empatije, raspršivanju pogrešnih predstava o različitim dobnim skupinama i smanjenju predrasuda i diskriminacije pružanjem tačnih informacija i primera koji nisu po stereotipu.
Strategija 3: Intergeneracijske kontaktne intervencije
Intergeneracijski kontakti imaju za cilj da podstaknu interakciju između ljudi različitih generacija. Takav kontakt može smanjiti intergrupne predrasude i stereotipe. Intergeneracijske kontaktne intervencije su među najefikasnijim načinima za smanjenje ejdžizma prema starijim osobama, a pokazuju dobre rezultate i kod smanjenja ejdžizma prema mlađima.
Tri preporuke za akciju
Ove preporuke imaju za cilj da pomognu zainteresovanim stranama da smanje ageizam. Njihova implementacija zahteva prihvatanje političke obaveze i angažman različitih sektora uz mnoga specifična prilagođavanja. Kada je to moguće, ove preporuke treba implementirati zajedno kako bi se dobio maksimalan efekat na smanjenje ejdžizma.
Preporuka 1: Investirati u strategije zasnovane na realnim podacima za prevenciju i suzbijanje ejdžizma. Prioritet treba dati trima strategijama koje su se pokazale najefikasnijim: usvajanje politika i zakona i implementacija edukacijskih i intergeneracijskih intervencija. Tamo gde takve intervencije nisu ranije implementirane, treba ih prilagoditi i testirati, a zatim proširiti tek kada se pokaže da deluju u novom, specifičnom kontekstu.
Preporuka 2: Dobiti bolje podatke kroz nova istraživanja kako bi se bolje razumeo ejdžizam i kako ga smanjiti. Poboljšanje našeg opšteg razumevanja svih aspekata ejdžizma – njegov obim, uticaj i determinante – pretpostavka je za smanjenje ageizma prema starijim i mlađim osobama. Podatke treba prikupljati u svim zemljama, posebno u zemljama s niskim i srednjim prihodom, koristeći valjane i pouzdane metodologije. Treba tek razviti i sprovesti istraživanja koja bi proverila efikasnost različitih strategija za smanjenje ejdžizma, uključujući političke, edukacijske i intergeneracijske intervencije, u različitim kontekstima.
Preporuka 3: Izgraditi pokret za promenu stava prema starosti i starenja. Svi imamo ulogu u nastajanju ali i u iskorenjivanju ejdžizma. Vlade, organizacije civilnog društva, UN agencije, razvojne organizacije, akademske i istraživačke institucije, firme i ljudi svih starosti mogu se pridružiti ovom pokretu. Okupljanjem ovako široke koalicije možemo znatno da poboljšamo saradnju i komunikaciju između različitih zainteresovanih strana uključenih u borbu protiv ejdžizma.
Zakljuci
Vreme je da se kaže NE ejdžizmu. Globalni izvještaj o ejdžizmu daje smernice kako suzbiti ejdžizam i tako doprineti poboljšanju zdravlja, smanjenju troškova i davanju jednakih prilika za sve uzraste. Postoji velika potreba za valjanim podacima o razmerama i modalitetima ejdžizma tako da je neophosno investirati u dalja istraživanja. Ako se svi pojedinci i zajednice priključe pokretu u borbi protiv ejdžizma možemo zajedno da stvorimo novi svet koji će biti za sve uzraste.