Године 2015, Марта Морис и њене колеге са Универзитета Харвард развиле су дијету MIND.
Дијета је врло брзо постигла глобалну популарност а заснива се на најубедљивијим истраживањима о храни и хранљивим материјама које утичу на здравље мозга. MIND дијета је хибрид медитеранске и дијете за спречавање хипертензије (DASH = Dietari Approaches to Stop Hipertension), као што и име говори. Утврђено је да обе дијете смањују ризик од кардиоваскуларних стања, као што су хипертензија, дијабетес, срчани удар и мождани удар.
У две студије објављене 2015. године, Морис и њене колеге су открили да дијета MIND може успорити пад когнитивних способности и значајно смањити ризик од развоја Алцхајмерове болести, чак и ако се дијета није у потпуности поштовала.
MIND дијета има 14 дијететских компоненти, укључујући девет „група здраве хране за мозак“ – као што су пилетина и риба, зелено лиснато поврће и бобичасто воће и орашасти плодови – и пет нездравих група: црвено месо, путер и маргарин, пуномасни сир, пецива, слаткиши и пржена храна.
Ново испитивање делотворности дијете
Најновије испитивање MIND дијете, из августа ове године, за превенцију когнитивног опадања код старијих особа, је укључило 604 особе које су имале прекомерну тежину и неоптималну исхрану и породичну историју Алцхајмерове болести.
Испитивање је упоредило две различите дијететске интервенције, од којих су обе укључивале саветовање о исхрани са благим ограничењем калорија од 250 калорија дневно за губитак тежине.
Учесници обе групе су имали индивидуализоване смернице за исхрану које су развили дијететичари, и добијали су редовне телефонске и личне консултације, као и повремене групне сесије током трогодишњег трајања студије. Учесници су окупљани пет пута током три године како би се проценила њхова ментална способност, крвни притисак, исхрана, физичка активност, здравствено стање и употреба лекова.
До краја студије, просечан губитак тежине био је приближно 5,5% почетне телесне тежине за све учеснике, премашујући циљ студије од 3%, проценат који је прпознат као потенцијално клинички значајан за спречавање штетних здравствених исхода. Обе групе су имале успоравање когнитивног пада са малом предношћу MIND дијете и то само у прве две године истраживања.
Закључак је да, осим вођења рачуна о самој исхрани, вероватни кључни узрок за побољшање когнитивног статуса је, ипак, губитак телесне тежине. Потребно је више истраживања да би се ово потврдило.
Извор: Rang lista dijeta koje nisu štetne po zdravlje, Trial of the MIND Diet for Prevention of Cognitive Decline in Older Persons
