„Still Alice“ представља једну од најснажнијих и најсуптилнијих кинематографских обрада теме раног Алцхајмера.
Филм прати др Алис Хауланд (Џулијан Мур), угледну професорку лингвистике на Колумбија универзитету, која у својој педесетој години открива да болује од ретке, генетски условљене форме Алцхајмерове болести.
За разлику од уобичајене представе ове болести као нечега што погађа искључиво старије особе, филм приказује реалност да се Алцхајмер може јавити и код људи у најпродуктивнијим годинама живота. Ова чињеница чини Алисину причu још трагичнијом – она губи памћење и когнитивне способности управо у тренутку када је на врхунцу своје каријере, окружена породицом и испуњена плановима за будућност.
Џулијан Мур је с правом награђена Оскаром за ову улогу, приказујући Алисину трансформацију са суптилношћу и дубином која никад не залази у сентименталност. Њена интерпретација инсистира на борби да се сачува достојанство док се идентитет особе полако распада. Мур маестрално балансира између тренутака јасноће када Алис болно свесно посматра своје опадање, и момената конфузије када се губи у властитом дому. Посебно су снажне сцене у којима Алис покушава да оставе поруке будућој себи, знајући да ће заборавити ко је била, што представља можда најтежи аспект ове болести – губитак личног идентитета.
Филм не нуди лажну наду већ искрено приказује како рана дијагноза Алцхајмера утиче не само на болесника већ и на целу породицу. Режисери Рич Гелцер и Ваш Вестморланд стварају интимну атмосферу која гледаоце подсећа да иза сваке статистике стоји људска прича пуна љубави, страха и достојанства.
„Still Alice“ је значајан филм јер скреће пажњу на чињеницу да Алцхајмерова болест није искључиво болест старости – процењује се да око 5% оболелих има рану форму болести која се јавља пре 65. године живота. Овај филм је обавезно искуство за све који желе да разумеју сложеност ове болести и важност очувања достојанства и љубави упркос најтежим околностима.
Извор: Internet Movie Database, оцена 7.5
