Конституисан је, 2023. године, Савет Владе Републике Србије за питање старости и старења, чији је циљ развијање концепта активног и здравог старења.
Tај концепт је основна нит и будуће стрегије, о којој је пре неколико дана завршена јавна расправа, а чију је израду покренуло ресорно министарство.
Седници су присуствовали и чланови радне групе за израду ове стратегије, који су, након разматрања свих пристиглих коментара током јавне расправе, одлучили да она носи назив Стратегија активног и здравог старења у Републици Србији.
Основни концепт је развијање свести о активном и здравом старењу, да се проба да се одвоји питање старости од различитих здравствених и социјалних питања, као и да се размишља о старењу као о активној компоненти.
Неки од задатака Савета су да разматра питања старења, друштвеног и економског положаја старих лица, могућности коришћења њихових радних, стваралачких и икуствених потенцијала и учешћа у развоју друштва, привредном и јавном животу.
Такође, циљ Савета је и да покреће одговарајуће иницијативе за унапређење сарадње са државним органима, стручним, хуманитарним и струковним организацијама и удружењима, а све у циљу побољшања квалитета живота старијих суграђана.
Један од циљева Савета је и да подстиче и укључује све релевантне чиниоце да на свим нивоима делују у циљу стварања бољих могућности за активно старење, као и да подстиче остваривање ефикасне подршке и сарадње између различитих старосних група, како би заједнички осмислили иновативна решења за подизање квалитета живота особа у старијој доби.
Старију популацију код нас данас чини 22 одсто становништва Србије, а са феноменом старења популације суочавају се све најразвијеније земље света због чега концепт усмерен на побољшање квалитета њиховог живота представља суштину и индикатор функционисања савременог друштва.
Нова национална стратегија
Стратегија за унапређење положаја старијих у Србији од 2024. до 2030. године има нови концепт усмерен на активно и здраво старење.
Претходне Стратегије биле су фокусиране на институционални смештај старијих, а ова, нова, има концепт усмерен на активно и здраво старење – на побољшање квалитета живота, међугенерацијску сарадњу и социјалну инклузију јер су знање и вештине старијих од огромног значаја за цело друштво.
Оваква стратегија није постојала у нашој земљи а у изради предлога стратегије учествовале све надлежне институције, као и организације цивилног друштва, академске заједнице, Популациони фонд УН. Још један разлог је и тај што је дошло до суштинске промене у стратегијама у високоразвијеним земљама у којима су оне фокусиране на појам здравог и активног старења.
По последњим подацима 22 одсто становништва у Србији чине старији од 65 година док је просечна доб грађана 43,2 године. То значи да је у овој категорији више него сваки пети становник. Највремешније становништво живи у Шумадији и Западној Србији, где је просечна старост мушкараца 43,09, а жена 45,49 година, док је на нивоу целе земље – 43,8.
У будућности ће за сваку земљу бити изазов да обезбеди одржив пензиони систем. Како се наводи у Предлогу Стратегије, у мају ове године, укупно 1.646.188 наших грађана примало је пензије, од чега старосне 1.081.594, инвалидске 236.404 и породичне 328.190.
Као посебни циљеви Стратегије истакнути су: унапређење јавних услуга за људе у трећем добу, посебно у руралним подручјима, приступ програмима целоживотног учења, спортско-рекреативним и културним садржајима, унапређење волонтерских активности у локалним заједницама, унапређивање здравствене и социјалне заштите и превенције од насиља, повећање свести популације о потребама и могућностима старијих од 65.
Свака локална самоуправа мораће да успостави евиденцију о старијима без породичног старања, на основу које ће се израдити план помоћи и подршке.
У Предлогу, осим „покретног банкарског шалтера” за рурална подручја, којим би се побољшала доступност поштанских и банкарских услуга, помиње се и унапређење јавног превоза ка селима, адаптација јавних објеката тако да буду приступачни старијима са инвалидитетом, помоћ и подршка породицама које брину о старијим члановима домаћинства, вежбање дигиталне писмености, овладавање новим медијима комуникације …
Извор: Влада Републике Србије, Penzionisani.rs
Фотографија: Sam Williams за Unsplash, Jonathan Cooper зa Unsplash
