Održana je konstitutivna sednica Saveta Vlade Republike Srbije za pitanje starosti i starenja, čiji je cilj razvijanje koncepta aktivnog i zdravog starenja. Taj koncept je osnovna nit i buduće stregije, o kojoj je pre nekoliko dana završena javna rasprava, a čiju je izradu pokrenulo resorno ministarstvo.
Sednici su prisustvovali i članovi radne grupe za izradu ove strategije, koji su, nakon razmatranja svih pristiglih komentara tokom javne rasprave, odlučili da ona nosi naziv Strategija aktivnog i zdravog starenja u Republici Srbiji.
Osnovni koncept je razvijanje svesti o aktivnom i zdravom starenju, da se proba da se odvoji pitanje starosti od različitih zdravstvenih i socijalnih pitanja, kao i da se razmišlja o starenju kao o aktivnoj komponenti.
Neki od zadataka Saveta su da razmatra pitanja starenja, društvenog i ekonomskog položaja starih lica, mogućnosti korišćenja njihovih radnih, stvaralačkih i ikustvenih potencijala i učešća u razvoju društva, privrednom i javnom životu.
Takođe, cilj Saveta je i da pokreće odgovarajuće inicijative za unapređenje saradnje sa državnim organima, stručnim, humanitarnim i strukovnim organizacijama i udruženjima, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta života starijih sugrađana.
Jedan od ciljeva Saveta je i da podstiče i uključuje sve relevantne činioce da na svim nivoima deluju u cilju stvaranja boljih mogućnosti za aktivno starenje, kao i da podstiče ostvarivanje efikasne podrške i saradnje između različitih starosnih grupa, kako bi zajednički osmislili inovativna rešenja za podizanje kvaliteta života osoba u starijoj dobi.
Stariju populaciju kod nas danas čini 22 odsto stanovništva Srbije, a sa fenomenom starenja populacije suočavaju se sve najrazvijenije zemlje sveta zbog čega koncept usmeren na poboljšanje kvaliteta njihovog života predstavlja suštinu i indikator funkcionisanja savremenog društva.
Nova nacionalna strategija
Strategija za unapređenje položaja starijih u Srbiji od 2024. do 2030. godine ima novi koncept usmeren na aktivno i zdravo starenje.
Prethodne Strategije bile su fokusirane na institucionalni smeštaj starijih, a ova, nova, ima koncept usmeren na aktivno i zdravo starenje – na poboljšanje kvaliteta života, međugeneracijsku saradnju i socijalnu inkluziju jer su znanje i veštine starijih od ogromnog značaja za celo društvo.
Ovakva strategija nije postojala u našoj zemlji a u izradi predloga strategije učestvovale sve nadležne institucije, kao i organizacije civilnog društva, akademske zajednice, Populacioni fond UN. Još jedan razlog je i taj što je došlo do suštinske promene u strategijama u visokorazvijenim zemljama u kojima su one fokusirane na pojam zdravog i aktivnog starenja.
Po poslednjim podacima 22 odsto stanovništva u Srbiji čine stariji od 65 godina dok je prosečna dob građana 43,2 godine. To znači da je u ovoj kategoriji više nego svaki peti stanovnik. Najvremešnije stanovništvo živi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je prosečna starost muškaraca 43,09, a žena 45,49 godina, dok je na nivou cele zemlje – 43,8.
U budućnosti će za svaku zemlju biti izazov da obezbedi održiv penzioni sistem. Kako se navodi u Predlogu Strategije, u maju ove godine, ukupno 1.646.188 naših građana primalo je penzije, od čega starosne 1.081.594, invalidske 236.404 i porodične 328.190.
Kao posebni ciljevi Strategije istaknuti su: unapređenje javnih usluga za ljude u trećem dobu, posebno u ruralnim područjima, pristup programima celoživotnog učenja, sportsko-rekreativnim i kulturnim sadržajima, unapređenje volonterskih aktivnosti u lokalnim zajednicama, unapređivanje zdravstvene i socijalne zaštite i prevencije od nasilja, povećanje svesti populacije o potrebama i mogućnostima starijih od 65.
Svaka lokalna samouprava moraće da uspostavi evidenciju o starijima bez porodičnog staranja, na osnovu koje će se izraditi plan pomoći i podrške.
U Predlogu, osim „pokretnog bankarskog šaltera“ za ruralna područja, kojim bi se poboljšala dostupnost poštanskih i bankarskih usluga, pominje se i unapređenje javnog prevoza ka selima, adaptacija javnih objekata tako da budu pristupačni starijima sa invaliditetom, pomoć i podrška porodicama koje brinu o starijim članovima domaćinstva, vežbanje digitalne pismenosti, ovladavanje novim medijima komunikacije …
