Очекивани животни век у Европи успорио је од 2011. године, при чему је у Енглеској забележен највећи пад. Лоша исхрана, гојазност и физичка неактивност, уз утицај пандемије COVID-19, кључни су фактори овог тренда.
Студија Универзитета Источне Англије, објављена у часопису „The Lancet Public Health”, идентификује ове факторе као главне узроке стагнације у повећању животног века широм Европе.
Међу анализираним земљама, Енглеска је имала највећи пад у очекиваном трајању живота, што сугерише да, уместо да живимо дуже од претходних генерација, неки људи сада могу имати краћи животни век.
Како би се ово преокренуло, истраживачи истичу важност усвајања здравијих животних навика од најранијих година, али и потребу да владе уложе у јаке јавноздравствене иницијативе које ће побољшати дугорочно благостање.
Успоравање напретка у јавном здрављу
Водећи истраживач, професор Ник Стил са Медицинског факултета Универзитета Источне Англије, истиче да је животни век у Европи током 20. века континуирано растао захваљујући напретку у медицини и јавном здрављу.
„Од 1990. до 2011. године, смањење смртности од кардиоваскуларних болести и рака значајно је допринело повећању животног века. Међутим, деценије сталног напретка успориле су се око 2011. године, с приметним разликама међу земљама”, објашњава професор Стил.
Он додаје: „Наша анализа показује да је смањење смртности од кардиоваскуларних болести било главни покретач побољшања очекиваног животног века између 2011. и 2019. године. Очекивано, пандемија COVID-19 довела је до наглог смањења животног века између 2019. и 2021. године.”
„Након 2011. године, присутност главних здравствених ризика, попут гојазности, високог крвног притиска и повишеног холестерола, или је порасла или је остала без у скоро свим земљама. Побољшани третмани за холестерол и крвни притисак нису били довољни да неутралишу штетне ефекте гојазности и лоше исхране”, додаје Стил.
Највеће истраживање животног века
Тим истраживача анализирао је податке из базе „Global Burden of Disease 2021” Института за здравствене метрике и евалуацију (IHME), која представља најобухватније истраживање губитка здравља кроз време и различите регионе.
Упоредили су промене у животном веку, узроке смрти и изложеност факторима ризика у Европи у три периода: 1990–2011, 2011–2019. и 2019–2021.
Истраживање је обухватило податке из Аустрије, Белгије, Данске, Финске, Француске, Немачке, Грчке, Исланда, Ирске, Италије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Португала, Шпаније, Шведске, Енглеске, Северне Ирске, Шкотске и Велса.
И поред негативног тренда, истраживачи истичу да још увек нисмо достигли биолошки максимум дуговечности.
Професор Стил објашњава: „Животни век старијих особа у многим земљама и даље расте, што показује да природна граница дуговечности још није достигнута. Очекивани животни век углавном одражава смртност у млађим годинама, где имамо много простора за смањење ризика и спречавање превремених смрти. Када упоредимо земље, националне политике усмерене на побољшање јавног здравља повезане су са бољом отпорношћу на будуће здравствене кризе.”
Он додаје: „Норвешка, Исланд, Шведска, Данска и Белгија су након 2011. године задржале боље трендове у очекиваном животном веку, делом захваљујући државним политикама које су смањиле главне ризике за срчане болести. Насупрот томе, Енглеска и друге британске нације имале су лошије резултате након 2011. године и током пандемије COVID-19, суочавајући се с неким од највећих ризика за срчане болести и рак, укључујући лошу исхрану. Ово показује да су потребне јаче владине мере за смањење кључних здравствених ризика као што су гојазност, лоша исхрана и ниска физичка активност, како би се дугорочно побољшало здравље популације.“
Потребна акција за побољшање јавног здравља
Професор Џон Њутон из Европског центра за животну средину и људско здравље на Универзитету Ексетер изјавио је: „Ови резултати су разлог за забринутост, посебно у Великој Британији, али постоји и трачак наде. Требало би да будемо забринути јер многе европске земље, укључујући УК, бележе слаб напредак.”
Сара Прајс, национална директорка за јавно здравље, наглашава да је превенција кључна за изградњу здравијег друштва и да ће бити централни део десетогодишњег здравственог плана у сарадњи са британском владом.
„Успоравање побољшања животног века, посебно због кардиоваскуларних болести и рака, истиче хитну потребу за снажнијом акцијом на сузбијању основних узрока – лоше исхране, физичке неактивности и гојазности.”
„Већ смо предузели неке кораке – стотине хиљада људи изгубило је килограме кроз наш 12-недељни дигитални програм за управљање телесном тежином, док више од милион људи годишње добија мерење крвног притиска у апотекама, што је кључно за рано откривање срчаних проблема и побољшање општег здравља.”
„Међутим, потребна је шира друштвена акција, јер не можемо решити кризу гојазности само медицинским третманима – морамо деловати на њеном извору”, закључује Прајс.
Izvor: „Changing life expectancy in European countries 1990–2021: a subanalysis of causes and risk factors from the Global Burden of Disease Study 2021” by GBD 2021 Europe Life Expectancy Collaborators, The Lancet Public Health. DOI: 10.1016/S2468-2667(25)00009-X
Fotografija: wayhomestudio on Freepik