Мода по својој суштини јесте стална промена али колико год се мењала, увек је остајала механизам за стварање и репродукцију друштвених разлика.
Мода је један од изразитијих извора генерацијске асиметрије и искључивања из учешћа у култури и друштву по основу старости и телесне презентације.
Како старимо, наш начин живота, тело и потребе се мењају, али то не значи да моду треба заборавити. У ствари, она је подједнако важна за старије особе као и за било коју другу старосну групу.
Ово је, наравно, само једна од баријера – свесних и несвесних – са којима се носе људи старији од 60. Међутим, све је више назнака да се и тај, један од последњих табуа, након најновијих примера прилично „љуља”.
Доста су на том плану учиниле јавне личности у респектабилним годинама, тако зване иконе премена, које су изазивајући правила и померајући границе, отвориле пут наредним генерацијама модних бунтовника. Захваљујући томе, и у јавности се, споро, али ипак мења обавезни стереотип старије особе.
Један од показатеља промена су и све чешће модне ревије са сениорима манекенкама и манекенима. Ови догађаји, које често на локалном нивоу организују и домови за старије или непрфитне организације, постају све популарнији начин да се слави стил у било ком узрасту и оспоре многе предрасуде. Истовремено су доказ да старост не подразумева обавезно губитак самопоуздања, а ни модног осећаја.
Тржиште одеће за старије особе у Сједињеним Државама вредело је 11,79 милијарди долара у 2023. години, према подацима компаније Verified Market Research. Сениори постављају нове стандарде за моду и желе стилове који одражавају њихове личности и начин живота. Како модна индустрија постаје инклузивнија, брендови препознају потребу за стиловима намењеним старијима, а дизајнери креирају више одеће која комбинује модерне елементе са практичним.
Стил је безвременски, тврдила је и група пензионера која је у септембру прошле године, на Недељи моде у Бечу, представила колекцију коју су сами направили. Модна ревија била је потпуни успех и могла је да парира осталим присутним брендовима, док је публика бодрила наступ старијих модела.
– Време је да се заиста одрекнемо идеје да баке и деке седе и не раде ништа – рекла је 63-годишња Брижит Хрдличка, пензионисана административна радница, које је све моделе сашила од рециклираних материјала.
Мадлена Комитова, шефица пензионерских клубова града Беча, заједно са Иреном Рајхел, која води један кројачки атеље, покренула је пројекат у коме старији грађани креирају и представљају своју колекцију, па су тако неке дизајнерке биле истовремено и манекенке. Колекција је иначе настала од старих одевних предмета којима је удахнут нови живот.
Преме речима Ирене Рајхел, излазак десет дама у годинама на модну писту значи заузимање става против дискриминације по основу година, а у корист социјалне инклузије.
На ревији су углавном биле заступљене елегантне вечерње хаљине, чак и венчаница, али овај пројекат иде даље од моде: он раскида са клишеима о старијим грађанима и показује да је младост у срцу.
И група старијих жена из Киргистана недавно је довела у питање уобичајене стереотипе и понудила нов модел лепоте.
Жене, година од 60 до 80, први пут су прошетале пистом на модној ревији у Бишкеку као део светске кампање #OlderNotOver, коју је осмислила организацијa HelpAge International залажући се за аутентичнији приказ како живот заиста изгледа после 60. године.
Ова трогодишња кампања, која се спроводи од Америке до Африке, жели да скрене пажњу на то да се старији људи такође мењају, живе дуже и здравије, и да још нису завршили. Те да је прави проблем у томе што наше предрасуде и наши системи још увек нису сустигли ову нову старију генерацију.
У складу са тим, модна ревија у Бишкеку није била само изложба одевних комбинација, већ и изјава њихове лепоте и снаге, осећаја слободе и јединственог наратива о томе како може да изгледа старење.
Причу о томе причају, на свој начин, и многи домови и заједнице у којима живе старији. Пензионерски дом „Легаси” у Саут Џордану, у aмеричкој држави Јута, организује већ 20. модну ревију за породице и пријатеље. Особље у „Легасију” своје моделе, односно манекене, води у куповину како би могли да изаберу одевне комбинације за велику ревију у којој сви уживају. За кориснике, према речима једног од њих, то је и начин да се осврну на свој некадашњи професионални живот, скоро као да препознају своје млађе ја. Као и прилика да покажу да још увек имају толико тога да дају, да породица може да буде поносна на њих.
У свету где је мода фиксирана на младе, а остала годишта често маргинализована, коначно се, по све му судећи, отвара нови пут за старије особе. Више није нужно да се прилагођавамо ономе што је некад била друштвена норма, а датум из крштенице и иначе нема значаја за стил.
Потребна је само прилика и мало храбрости да се буде свој. Уосталом, жеља да изгледамо добро не јењава без обзира на то колико имамо годи на.
М. Јовановић
Извор: „Глас осигураника”
