Губитак вољене особе мења живот из корена. Сви се суочавамо са олујом емоција, од дубоке туге и беса до осећаја потпуне празнине.
Како пролазимо кроз различите животне фазе и стичемо више искуства, ови губици постају саставни део наше стварности. Традиционално, подршку проналазимо у породици, међу пријатељима, када разговарамо са стручним лицима, кроз духовност.
Међутим, данас живимо у свету брзих технолошких промена. Недавно сам читао занимљив чланак о новом глобалном тренду – софтверским апликацијама које помажу ожалошћенима. Иако ови програми тренутно нису локализовани за наше тржиште и доступни су углавном на енглеском језику, они нам јасно показују како технологија све више постаје савезник у најтежим животним тренуцима.
Шта заправо раде апликације за ожалошћене?
Када корисници у свету преузму неку од ових програма, као што су Untangle, DayNew или Empathy, они њихов телефон претварају у малу, приватну сигурну зону. Уместо да сатима претражују интернет странице тражећи савете, апликација им све корисне информације доноси директно на екран. Креатори ових програма пажљиво бирају боје и фонтове како би створили умирујуће окружење којe поштује емотивно стање корисника.
Главна снага ових дигиталних платформи лежи у снази заједнице. Оне директно повезују људе који тренутно пролазе кроз слична болна искуства. Чланак наводи пример једне кориснице која је, живећи на другом континенту далеко од породице, управо кроз овакву платформу пронашла снагу. Када прочиташ искуство некога са другог краја планете ко осећа потпуно исту празнину као и ти, осетиш велико олакшање. Схваташ да ниси сам у свом болу.
Како технологија решава практичне проблеме и бирократију?
Сви добро знамо да смрт блиске особе, поред огромног емотивног терета, доноси и административнњ обавезе. Често сами морамо да решавамо правне задатке, затварамо банковне рачуне и организујемо документацију, и то баш у тренутку када имамо најмање физичке и психичке снаге. Неке од напреднијих апликација препознају управо тај проблем и нуде конкретну помоћ.
Оне праве листе задатака, воде кориснике корак по корак кроз сложене бирократске процедуре и помажу им да среде неопходне папире. Уместо да трошите енергију памтећи шта све морате да завршите, софтвер вас дискретно подсећа на следеће обавезе. Иако код нас ове специфичне платформе не раде, можемо извући важну лекцију: технологију коју већ имамо – попут дигиталних подсетника, календара и апликација за белешке на телефону – можемо ефикасно да искористимо како бисмо себи олакшали административни притисак у тешким данима.
Вештачка интелигенција: Помоћник или само машина?
Овде долазимо до једне контроверзне и врло актуелне теме. Многе модерне апликације ослањају се на вештачку интелигенцију како би унапредиле своје услуге. Алгоритми анализирају текстове које уносите и одмах вам предлажу садржај који одговара вашем тренутном расположењу. Међутим, када компаније превише користе ову технологију, оне понекад озбиљно уплаше кориснике.
Замислите да напишете изузетно болну исповест, а затим убрзо добијете одговор пун емпатије и разумевања. Ако посумњате да је тај одговор генерисао рачунар, а не стварна особа, осетићете се дубоко изневерено. Стручњаци јасно наглашавају да технологија не сме и не може да замени аутентични људски контакт. Људима у жалости треба права подршка, а не савршено склопљена реченица коју је програмирао рачунар.
Тамна страна медаље
Стручњаци за дигиталну безбедност упозоравају на озбиљне скривене ризике ових платформи. Ови програми прикупљају огромну количину података: имена, тачне локације, финансијске извештаје, па чак и детаљне дневничке записе о менталном здрављу. Иако водеће фирме из ове области тренутно не продају директно податке корисника, оне их често деле са дигиталним гигантима као што су Google или Meta како би прецизније пласирале рекламе.
Зато стручњаци саветују максималан опрез. Увек морамо добро да размислимо колико смо спремни да откријемо дигиталном свету у тренуцима наше највеће рањивости.
Шта нам је тренутно доступно у Србији?
Док чекамо да напредне технолошке платформе стигну на наше просторе, важно је знати да подршка постоји већ данас, кроз рад стручних организација широм земље. Ако се ти или неко из твоје околине суочава са губитком, ево где можете пронаћи помоћ:
- BELhospice центар: Ова организација пружа директну подршку члановима породице у периоду жалости, што је саставни део њиховог палијативног збрињавања. Њихови социјални радници и психолози организују саветодавне сесије за парове и целе породице, а повремено организују и групне сесије подршке. Можете их контактирати позивом на 0800 370 371 или 011 33 43 311, као и путем електронске поште на office@belhospice.org.
- Центар Срце: Овај центар се бави пружањем емоционалне подршке која може бити потребна за сваку врсту проблема и помаже људима у борби против непријатних мисли и осећања. Сви позиви су потпуно бесплатни и анонимни (0800 300 303), а телефонска линија је доступна од 14 до 23 часа. Подршку можете потражити и путем чета на њиховом сајту или слањем мејла.
- Национална линија за психолошку подршку (PDF): Клиника за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић” води бесплатну и анонимну телефонску линију (0800 309 309) која је доступна нон-стоп, 24 сата дневно. Одабиром опције 3, можете разговарати са стручним лицем уколико вам је потребна психолошка подршка.
- Бесплатна психолошка саветовалишта: У Србији делују иницијативе попут саветовалишта „Причајмо (к)од куће”, које су покренули Друштво психолога Србије и Институт за јавно здравље Војводине са циљем да психолошка помоћ буде свима доступна. Такође, постоје и локални центри, попут Психолошког саветовалишта NSHC-а и саветовалишта Инфополис, који пружају бесплатне сесије разговора.
Дигитално доба нам недвосмислено доноси нове, моћне алате за решавање животних проблема. Апликације за подршку ожалошћенима јасно показују у ком правцу се креће развој софтвера. Ипак, оне захтевају велики опрез када делимо личне информације и никада не могу потпуно да замене топлину правог људског загрљаја или искрен разговор лицем у лице.
Сваки појединац сам бира свој пут кроз тугу и сам одлучује шта му највише прија. Некоме ће највише помоћи позив саветовалишту или одлазак у групу за подршку, док ће неко други пронаћи мир у тишини своје собе. Важно је само да знамо да постоје различите опције и да слободно користимо све доступне ресурсе који нам заиста помажу да корачамо даље.
Фотографија: Huy Phan за Unsplash
