Да је склапање пријатељстава све теже што смо старији, већина скоро сигурно може да потврди из сопственог искуства, а сада је ова тврдња и озваничена неколиким истраживањима на ту тему.
Одговор на то да ли више волимо да упознајемо много нових људи или да проводимо време са ужим кругом блиских не зависи изгледа само од наше екстровертне или интровертне природе, већ постоји још један кључни, а мање познат фактор који обликује друштвене преференције: године.
Пријатељство, одавно је утврђено, користи људима свих узраста, побољшава нам здравље, продужава век, а у каснијем животу интеракције са блиским пријатељима могу повећати личну срећу више него оне са породицом. Једноставно објашњење за то је да су пријатељства често мање напета и стресна од осталих, па и родбинских веза. Према скорашњој студији спроведеној међу Американцима старијим од 65 година, сусрети са пријатељима рангирани су као пријатнији од оних са члановима породице, што се битно разликује од резултата старијих студија у којима је ослонац више био на блиској породици као кључном извору подршке за старије.
Квалитет уместо квантитета
Наши друштвени циљеви мењају се на изненађујуће начине током животног века, а у поређењу са младима постоји важна разлика у моделу на који старији бирају и одржавају своја пријатељства. Док млади људи имају тенденцију да активно траже нове контакте, старији намерно сужавају своје друштвене везе.
Генерално, како старимо, наше друштвене мреже постају мање разуђене.
– Смањење броја веза у нашим животима има важна преимућства, а једна од предности неговања мањег круга је та су што преостале, пажљиво одабране везе обично високог квалитета. Како људи старе, њихов поглед на будућност се мења, мењају се и социо-емоционални циљеви, односно дају предност времену проведеном са особама ма које их добро познају – каже Кетрин Фиори, професорка психологије на Универзитету Аделфи у Њујорку.
Млади се фокусирају на ширину и градњу нових контаката, а старији повећавају такозвану „емоционалну густину” свог друштвеног круга – мање али чвршће групе са одабраним особама – и повећавају фокус на радост, односно бирају опуштене, радосне, позитивне односе. Могло би се рећи да је кључ у избору квалитета уместо квантитета.
Добровољне везе које продужавају живот
А нека пријатељства заправо могу постати толико блиска да сама та реч можда није довољна да пренесе дубину односа. Пријатељ се може доживети као брат или сестра, као „фиктивни сродник”, нудећи топлину и поузданост породице. Истраживања доследно сугеришу да је пријатељство једнако важно као и породичне везе у предвиђању благостања у одраслом добу и старости.
– Пријатељства нам дају мало другачије користи од наших породичних односа – наводи Кетрин Фиори. – Породични односи могу да буду напети, могу да се заснивају на обавезама. Али пријатељство се односи на слободу избора и заједничка интересовања, а то повећава добар осећај. Кључна разлика је и у томе што су пријатељства добровољни, необавезни односи, који могу да почну или да се заврше у било ком тренутку.
Да живимо дуже и боље захваљујући пријатељима потврђује и метастудија која је објединила студије у којима је учествовало око 309.000 појединаца, праћених у просеку 7,5 година. Резултати су открили да људи са адекватним друштвеним односима имају 50 одсто већу вероватноћу за дужи живот у поређењу са онима са лошим или недовољним социјалним миљеом.
Изградња пријатељстава захтева време и стрпљење, и то је један од разлога зашто су старији друштвено вештији од млађих: радост живљења у тренутку, оштрији умови, мудрији избори. Ти избори јесу можда ужи али су слободнији, без угађања и без компромиса. И ово се чини као сасвим добро место за цитат једног старог рокера: „Старење је у ствари изванредан процес у коме постајемо особа каква смо одувек требали да будемо“.
М. Јовановић
Извор: Глас осигураника
Фотографија: Centre for Ageing Better on Unsplash, Vitaly Gariev on Unsplash
