Лагано умире онај који не путује,
онај који не чита,
онај који не слуша музику,
онај који не налази задовољство у себи.
Лагано умире онај који уништава властиту љубав,
онај који не прихвата помоћ.
Лагано умире онај који се претвара у роба навика,
постављајући себи сваки дан иста ограничења,
онај који не мијења рутину,
онај који се не усуђује оденути у нову боју,
и не прича с онима које не познаје.
Лагано умире
онај који бежи од страсти
и њеног врела емоција,
оних које дају сјај очима
и напуштеним срцима.
Лагано умире
онај који не мијења живот кад није задовољан својим
послом или својом љубави,
онај који се не жели одрећи своје сигурности ради несигурности,
и који не иде за својим сновима;
онај који себи неће дозволити,
нити једном у животу,
да побегне од смислених савета...
Живи данас!
Рескирај данас!
Учини данас!
Не дозволи лагано умирање!
Не заборави бити срећан!
Марта Медеирос, 2000 (свуда је, из неког разлога, погрешно потписан песник Пабло Неруда)
Фотографија: Joshua Earle за Unsplash
