Волонтирање представља једну од најстаријих форми људске солидарности и заједничког деловања.
Више од 860 милиона људи широм света волонтира најмање једном месечно, што представља око 15% глобалне популације. Према извештају о стању светског волонтаризма, 14,3 процената глобалне популације учествовало је у неформалном волонтирању у 2022. години, док се 6,5 процената радно способног становништва широм света ангажује у формалном волонтирању преко организације или удружења.
Људи се одлучују на волонтерски рад из различитих побуда. Неки проналазе у томе смисао личног развоја и прилику да стекну нова искуства и вештине. Други виде волонтирање као начин да се повежу са заједницом и упознају људе сличних интересовања. Многи волонтирају из дубоког убеђења да могу допринети решавању друштвених проблема, било на локалном или глобалном нивоу. За неке је то прилика да врате заједници оно што су од ње примили, док други просто желе да користе своје време и таленте за нешто значајно.
Волонтирање може пружити осећај корисности и задовољства који произлази из помагања другима, а истовремено доприноси развоју емпатије и разумевања различитих животних искустава.
Волонтирање као део живота
Постоје снажни разлози зашто би свако требало да размисли о волонтирању као делу свог живота. Волонтерски рад развија практичне вештине које се могу применити у професионалном контексту, од лидерства и тимског рада до комуникације и решавања проблема.
Истраживања показују да волонтирање има позитивне ефекте на ментално здравље, смањује стрес и депресију, а повећава осећај припадности и сврховитости.
На друштвеном плану, волонтерски рад јача заједнице и ствара мреже подршке које су кључне за отпорност друштва. Волонтери често играју кључну улогу у време криза, када државне институције нису у стању да адекватно одговоре на потребе.
Поред тога, волонтирање омогућава људима да стекну дубље разумевање друштвених изазова и постану активнији грађани. За младе особе волонтирање може бити кључно за професионални развој и проналажење животног позива, док за старије представља начин да остану активни и корисни у заједници.
Изазови волонтирања
Упркос бројним корисним бенефитима, волонтирање носи и одређене изазове које треба узети у обзир.
Временски изазови су међу најчешћима – балансирање волонтерских обавеза са послом, породицом и личним потребама захтева добру организацију и реална очекивања.
Емоционални изазови могу бити значајни, нарочито при раду са угроженим популацијама или у кризним ситуацијама, где волонтери могу доживети стрес, тугу или осећај немоћи.
Финансијски трошкови волонтирања, иако се често занемарују, могу укључити транспорт, храну, опрему или чак обуку, што може представљати препреку за људе ограничених средстава.
Организацијски изазови настају када волонтерске организације немају јасну структуру, слабу комуникацију или неадекватну подршку волонтерима. Неки волонтери се суочавају и са разочарењем због спорих резултата или бирократских препрека. Постоји и ризик од прегоревања, када прекомерно посвећење доводи до физичког и емоционалног исцрпљивања.
Поред тога, волонтирање понекад може створити неочекиване личне конфликте или етичке дилеме, нарочито у сложеним ситуацијама где нису јасни правилни начини деловања.
Волонтерство у свету
На глобалном нивоу истиче се неколико великих волонтерских организација које координирају активности милиона људи.
Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца хуманитарни је покрет са приближно 16 милиона волонтера, чланова и запослених широм света, основан да штити људски живот и здравље и спречи и ублажи људске патње. УНИЦЕФ ради са волонтерима првенствено кроз програм Уједињених нација за волонтере (УНВ), фокусирајући се на права деце и развој. Програм УН волонтера окупља стручњаке различитих профила за рад у областима мира, развоја и хуманитарне помоћи.
„Хабитат за хуманост” мобилише волонтере за изградњу домова и заједница за породице у потреби широм света. „Лекари без граница” организује медицинске волонтере за рад у кризним подручјима и местима где је медицинска помоћ недоступна. „Гринпис” ангажује волонтере у заштити животне средине и промовисању одрживог развоја.
„Оксфам” координира волонтере у борби против сиромаштва и неправде, док се „Ротари клуб” фокусира на локалне пројекте и иницијативе за побољшање заjeдница. Светска скаутска организација окупља милионе младих волонтера посвећених личном развоју и друштвеној одговорности.
Каква је ситуација са волонтирањем у Србији
У Србији постоји богата традиција волонтирања која се развија кроз различите облике и иницијативе. Црвени крст Србије представља једну од најстаријих и највећих волонтерских организација у земљи, са активним огранцима у свим општинама које се баве хуманитарним радом, помоћи угроженима и едукацијом становништва.
Национална служба за запошљавање организује програме волонтерског рада који омогућавају младима да стекну радно искуство. Многи верски објекти координирају волонтерске активности у локалним заједницама, од прикупљања помоћи до бриге о старима.
Студентске организације на универзитетима организују различите акције, од еколошких иницијатива до помоћи социјално угроженим групама.
У последњих неколико година све је више организација које се фокусирају на заштиту животиња, где волонтери помажу у прихватилиштима и организују кампање за одговорно власништво. Током природних непогода, као што су биле поплаве 2014. године, спонтано се мобилисало на хиљаде грађана волонтера који су пружили неопходну помоћ погођеним подручјима.
