Европска унија је донела историјску одлуку усвајањем Закона о обнови природе.
Овај закон представља један од најважнијих стубова „Европског зеленог договора” и означава значајну промену парадигме: фокус се помера са пуке заштите преосталих природних подручја на активну обнову већ деградираних екосистема.
Закон је, после четири године припрема, ступио на снагу 18. августа 2024. године.
Ово је први закон на нивоу целог континента који намеће правно обавезујуће циљеве за опоравак природе. Његово усвајање није прошло лако; закон је био предмет жестоких политичких дебата, протеста пољопривредника и вишемесечних преговора који су резултирали одређеним компромисима, али је суштина остала сачувана.
Главни циљеви закона
Основни циљ је амбициозан: државе чланице морају да успоставе мере за обнову најмање 20% копнених и морских подручја ЕУ до 2030. године. Дугорочни циљ је још свеобухватнији – до 2050. године мере обнове треба да покрију све екосистеме којима је то потребно.
Закон не налаже универзални приступ за све, већ обавезује сваку државу чланицу да изради свој Национални план обнове. Ти планови морају бити транспарентни и засновани на научним подацима, уважавајући специфичности локалне географије.
Кључне области деловања
Закон дефинише неколико приоритетних области:
- Пољопривредни екосистеми: Ово је била најспорнија тачка. Фокус је на опоравку популација птица на пољопривредним земљиштима, као и на поновном влажењу исушених тресетишта (која су велики резервоари угљеника). Због притиска аграрног лобија, уведене су одредбе које омогућавају суспензију ових мера у случају угрожености безбедности хране.
- Урбане средине: Закон забрањује нето губитак зелених површина у градовима до 2030. године, након чега се захтева њихово повећање. Циљ је смањење ефекта „топлотних острва” и побољшање квалитета живота у градовима.
- Реке: Један од циљева је уклањање вештачких баријера како би се најмање 25.000 километара река вратило у слободан ток.
- Опрашивачи: Државе морају да преокрену тренд опадања популације пчела, лептира и других опрашивача, који су кључни за пољопривреду и биодиверзитет.
Зашто је овај закон важан?
Према подацима Европске комисије, преко 80% европских станишта је у лошем стању. Губитак биодиверзитета и климатске промене су уско повезани – здрава природа (шуме, мочваре, океани) је најбољи савезник у борби против глобалног загревања јер апсорбује угљен-диоксид.
Овај закон шаље поруку да природа није само ресурс који се експлоатише, већ инфраструктура која одржава живот, економију и здравље људи. Иако су критичари забринути због административних трошкова и утицаја на пољопривреду, заговорници истичу да је цена нечињења далеко већа – кроз поплаве, суше и губитак плодног земљишта.
Укратко, Закон о обнови природе је покушај Европе да поправи оно што је деценијама уништавано, осигуравајући тиме дугорочну одрживост континента.
Србија се, скромно, придружује европској иницијативи …
У наставку следи текст пренет са сајта 021:
Национални паркови Фрушка гора и Ђердап, као и парк природе Сићевачка клисура, једина су заштићена подручја природе у Србији која ће имати сталне волонтерске тимове.
Први пут ће волонтери радити на основу професионалних волонтерских програма, израђених према специфичним потребама сваког овог подручја.
Нови волонтерски програми припремају се у сарадњи са управљачима ових паркова, а праве их експерти познаваоци ЕУ и националне правне праксе која регулише волонтирање, окупљени око пројекта „Волонтери за природу”, који воде Млади истраживачи Србије са организацијама Инжењери заштите животне средине из Новог Сада и Тим 42 из Лесковца.
Из управе ових паркова природе каже да су и до сада имали заинтересоване групе волонтера, али да ће уз постојање програма и формиране сталне групе волонтерски учинак бити већи и значајнији.
Поводом Међународног дана волонтера, 5. децембра, извршна директорка Младих истраживача Србије (МИС) Тања Петровић подсетила је да више од 2000 младих људи годишње прође кроз њихове програме волонтирања и у Србији и широм света.
„Сада радимо на томе да створимо сталне волонтерске групе које ће организовано радити на очувању и обнови природе у нашим заштићеним подручјима. Позивамо заинтересоване да нам се јаве и укључе у прву базу волонтера у природи,” каже Петровић.
За волонтирање су најчешће заинтересовани млади јер је то прилика за дружење и стицање нових вештина. Све је више запослених у великим компанијама које своје друштвено одговорне кампање спроводе волонтирајући у природи. Први пут ће, у оквиру овог пројекта, и старијим грађанима, пензионерима, бити представљени позитивни ефекти волонтирања са идејом да се и они укључе у сталне волонтерске групе.
Заштићена подручја природе у Србији заузимају скоро 10 одсто територије. Проблеми са којима се суочавају крећу се од илегалне сече шума, пожара и урбанизације, до притиска масовног туризма и ширења инвазивних врста и штеточина.
Грађани заинтересовани за волонтирање у овим подручјима могу се пријавити у базу волонтера на страници „Волонтирај за природу”. У наредном периоду биће формиране волонтерске групе према близини паркова и планиране конкретне активности на терену.
Револуционарни Закон о обнови природе у ЕУ и лоша пракса у Србији
Волонтирање грађана у природи је распрострањена пракса у земљама Европске уније. Та ће пракса бити посебно важна у наредном периоду због врло захтевног Закона о обнови природе којим се ЕУ обавезала да до 2030. године обнови 30 одсто угрожених станишта природе на својој територији.
Државе чланице су се обавезале да у наредних пет година засаде још три милијарде стабала, да 25000 км река врате у слободни ток и да онемогуће уклањање постојећих зелених површина и дрвореда.
У Србији питање заштите животне средине није високо на политичкој агенди, што је потврдио и недавно презентован Извештај из сенке Коалиције 27, која надзире рад институција у усклађивању домаће легислативе са ЕУ стандардима у овој области. Нема политичке воље за системски приступ решавању проблема угрожене животне средине, нити контроле и санкционисања оних који је загађују и угрожавају.
На дугачкој листи закона које Србија треба да усвоји на путу ка ЕУ, наћи ће се и Закон о обнови природе, али је и до тада могуће радити нешто о овом питању. Успостављање волонтерских група у највећим заштићеним подручјима природе у Србији јесте један од начина. Пројекат „Волонтери у природи“, који ће се у Србији спроводити до краја 2027. године, подржан је од ЕУ.
Извор: European Commision, Млади истраживачи Србије, 021
Фотографија: Mike Benna, Ignacio Brosa, Josephine Baran, Will Paterson и Jennifer Birdie Shawker за Unsplash
