Међународни дан планина обележавамо 11. децембра. За нас, активне сениоре, планина није само географски појам или изазов за освајање врхова. Она је уточиште, извор здравља и подсетник на трајне вредности.
Док гледамо у врхове који додирују небо, подсећамо се колико је природа моћна, али и колико је крхка уколико је не чувамо.
Свест о потреби за глобалном заштитом планина формализована је релативно скоро. Корени овог датума сежу у 1992. годину, када је на Конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју усвојено поглавље „Управљање крхким екосистемима: Одрживи развој планина”.
На крилима тог ентузијазма, Генерална скупштина УН је прогласила 2002. годину за Међународну годину планина, а већ следеће, 2003. године, установљен је 11. децембар као дан када цео свет застаје да ода почаст овим дивовима.
Зашто су нам планине важне?
• Вода: Планине су „водоторњеви” света, обезбеђујући свежу воду за половину човечанства.
• Биодиверзитет: Оне су дом за око пола врста живог света, биљака и животиња.
• Људи: Око 15% светске популације живи у планинским подручјима.
Широм света, однос према планинама варира од дубоког духовног поштовања до прагматичног еко-туризма. Ево како то раде други:
• Алпске земље (Швајцарска, Аустрија, Италија): Овде је фокус на строгом регулисању туризма. Постоје јасни акциони планови који ограничавају градњу у заштићеним зонама и промовишу железнички саобраћај уместо аутомобилског како би се смањило загађење ваздуха у долинама.
• Јапан: У Јапану постоји дуга традиција „шинрин-јоку” (купање у шуми), која је посебно популарна међу старијом популацијом. Држава улаже у уређење стаза које су прилагођене сениорима, са благим успонима и местима за одмор, спајајући здравствену превентиву са очувањем природе.
• Киргистан: Ова планинска земља је покренула глобалну иницијативу за заштиту снежних леопарда и планинских екосистема, укључујући локално становништво у патролирање и едукацију, чиме је смањила криволов и сечу шума.
Ситуација у Србији: Лепота под притиском
Србија је земља прелепих планина – од питоме Фрушке горе, преко шумовите Таре, до дивље Старе планине и моћног Копаоника. Међутим, слика није идеална.
Последњих година сведоци смо борбе између очувања природе и агресивног капитала. Изградња мини-хидроелектрана (МХЕ) угрозила је планинске реке, док неконтролисана урбанизација на планинама попут Златибора и Копаоника прети да уништи управо оно због чега људи тамо одлазе – мир и чист ваздух.
Ипак, постоји нада. Све је већа свест грађана о потреби за заштитом. Акције чишћења, маркирање стаза и протести против девастације река показују да Србија воли своје планине.
Позив активним сениорима
Драги пријатељи, наше године нису препрека, већ предност. Имамо времена, имамо мудрости и знамо шта значи наслеђе.
• Крените у шетњу: Не морате освајати највише врхове. Лагана шетња Фрушком гором или Авалом чини чуда за кардиоваскуларни систем, густину костију и ментално здравље. Планински ваздух је најбољи лек за стрес.
• Будите чувари: Када одете у природу, поштујте је. Не остављајте трагове. Ако видите смеће, покупите га.
• Дигните глас: Подржите иницијативе за заштиту наших планина. Ваше искуство и ауторитет могу помоћи младим еколошким активистима да се њихов глас јаче чује.
Планине нас уче стрпљењу. Оне су ту биле пре нас и, ако будемо паметни, остаће ту и за наше унуке. Обујте удобне ципеле, узмите штапове за ходање и видимо се на стази!
Фотографија: Hermann Traub, Joe, Pexels, Frank Winkler за Pixabay
