Сваког 5. децембра, свет застаје на тренутак да ода признање једној од најплеменитијих људских активности – волонтирању.
Међународни дан волонтера (International Volunteer Day – IVD) није само датум у календару Уједињених Нација; то је глобални подсетник да промена не долази увек „одозго”, већ често почиње у комшилуку, пруженом руком и одвојеним временом.
Корени овог дана сежу четири деценије уназад. Генерална скупштина Уједињених Нација је 17. децембра 1985. године усвојила Резолуцију 40/212, којом је позвала владе широм света да обележавају 5. децембар као Међународни дан волонтера за економски и друштвени развој.
Идеја није била само прослава алтруизма. Циљ је био стратешки – подстаћи државе да креирају окружење у којем људи желе и могу да помажу другима, било да је реч о локалним хуманитарним акцијама, одговору на природне катастрофе или дугорочним развојним пројектима. Од тада, Програм Уједињених Нација за волонтере (UNV) сваке године координира кампању са специфичном темом, наглашавајући како волонтери граде отпорније заједнице. За нашу генерацију, која памти радне акције и другачије облике колективног удруживања, дух солидарности није стран, али је данас добио нове, модерне форме.
Бројке које инспиришу
Да бисмо разумели снагу волонтеризма, морамо погледати бројке, а оне су импозантне. Према извештају „Стање волонтеризма у свету” (State of the World’s Volunteerism Report), процењује се да глобална волонтерска радна снага броји преко милијарду људи.
Када би сви волонтери света чинили једну државу, то би била једна од најмногољуднијих земаља на планети. Још фасцинантнији је економски податак: рад који волонтери обаве еквивалентан је раду 109 милиона запослених с пуним радним временом. Иако се волонтирање често доживљава као „бесплатан рад”, његова економска вредност је огромна – у многим земљама волонтерски рад доприноси БДП-у 2,4% до чак 5%.
У Србији, статистика показује да се култура волонтирања полако али сигурно враћа. Иако су млади најчешће видљиви на терену, подаци показују да су најлојалнији и најпоузданији волонтери управо они у старосној доби од 50 до 70 година. То су људи који имају континуитет и посвећеност, особине које су у волонтерским организацијама злата вредне.
Да ли је волонтирање правно регулисано?
Као људи који су цео живот радили у уређеним системима, природно је да се питате: „Која су моја права ако волонтирам?” Веома је важно знати да у Србији волонтирање није „сива зона”, већ област уређена Законом о волонтирању (PDF), који је усвојен још 2010. године.
Овај Закон је битан јер прави јасну разлику између волонтерског рада и радног односа, штитећи вас од злоупотребе (нпр. да неко користи ваш рад као замену за плаћеног радника ради стицања профита). Ево неколико кључних ставки које сваки сениор треба да зна:
Уговор: Ако волонтирате дуже од 10 сати недељно у периоду дужем од три месеца, организатор је дужан да са вама потпише Уговор о волонтирању (DOC). Ово је ваша заштита.
Трошкови: Иако волонтер не прима плату (хонорар), Закон предвиђа да организатор може и треба да надокнади трошкове превоза, исхране и смештаја (уколико активности то захтевају), као и трошкове службених путовања. Дакле, ваш алтруизам не би требало да буде трошак за ваш кућни буџет.
Осигурање: За одређене врсте ангажмана, организатор је дужан да обезбеди осигурање за случај повреде или професионалне болести током волонтирања.
Познавање ових прописа даје нам сигурност да у волонтерске воде упловимо безбрижно, знајући да постоји систем који штити наше достојанство.
Зашто се ангажовати?
- Први разлог је здравље. Бројне студије (укључујући и истраживања Харвардске школе јавног здравља) потврђују да сениори који волонтирају имају нижи ризик од високог крвног притиска, мању стопу депресије и анксиозности, па чак и дужи животни век. Осећај сврхе је моћан лек. Када знате да вас неко очекује и да ваш допринос чини разлику, то директно утиче на виталност.
- Други разлог је социјализација. Усамљеност је тиха епидемија наше генерације. Волонтирање вас ставља у центар збивања, повезује вас с младима (међугенерацијска солидарност је двосмерна улица где и ми учимо од њих) и омогућава вам да упознате људе сличних интересовања.
- Трећи разлог је очување когнитивних способности. Решавање проблема, организација активности и учење нових вештина током волонтирања држе мозак „у кондицији” боље од било које укрштенице.
Како можете помоћи?
- Менторство: Ваше професионално искуство је непроцењиво. Многи стартапи, млади предузетници или НВО сектор вапе за саветима искусних менаџера, рачуновођа или инжењера. Постаните ментор некоме ко тек почиње.
- Култура и образовање: Музеји и галерије често траже волонтере кустосе или водиче. Библиотеке организују програме где сениори читају деци. Ако говорите страни језик, можете држати бесплатне часове конверзације.
- Дигитална писменост: Звучи контраинтуитивно? Не мора бити. Ако сте ви „активни сениор” који влада технологијом, помозите својим вршњацима да савладају паметне телефоне и рачунаре. Вршњачко образовање је често најефикасније.
- Заштита животне средине и животиња: Локалним азилима увек треба помоћ око шетње паса, а еколошким покретима људи за организацију акција.
На овај Међународни дан волонтера, размислите о свом „капиталу” – о капиталу знања, стрпљења и времена. То је једина валута која се дељењем увећава. Ваша заједница вас треба, можда више него икада. Пронађите циљ који вас покреће и поклоните део свог времена. Видећете, осећај је бољи од било које плате.
Фотографија: Tim Marshall, OCG Saving The Ocean, Angels for Humanity и Vitaly Gariev за Unsplash
