Будимо реални, нисмо структурирали друштво тако да се људи из различитих генерација повезују и то је довело до „старосне сегрегације”.
Идете у школу са људима своје доби, радите четрдесет година са људима приближно ваших година, а затим живите у пензионерској заједници или дому за старе са људима исте доби.
Ко подиже дечије јаслице поред домова за старе? Како можемо поновно да дизајнирамо друштво како би се вратили у еру када су три генерације живеле под истим кровом, а повезивање са људима различите доби било нормално?
На питање: „Размислите о својих пет најближих пријатеља изван породице. Колико их је барем десет година старије или млађе од вас?” у запањујућих 80% случајева одговор је – ни један!
У скорашњем чланку у Њујорк Тајмсу, насловљеном „Радост пријатељства мај-децембар”, дат је дирљив подсетник да, и поред разлике у годинама, имамо много тога заједничког и много тога можемо научити једни од других. Ево речи 83-годишње жене која је постала блиска пријатељица са својим 42-годишњим атлетским тренером: „Ево мене, баке, и ево њега, младог човека који је још увек неожењен и покушава да се пронађе, али волимо исте ствари.”
Да ли би ово могло бити антидот за социјалну изолацију? Да ли би могло бити потенцијално решење за стамбену кризу, где би млади људи живели код пара чија су деца изашла из куће? Да ли би такве везе могле створити узајамно менторство, омогућавајући генерацијама да уче једне од других?
Међутим, пре него што одговоримо на ова питања, морамо да размотримо изазове који се протежу даље од „старосне сегрегације”. Према једној недавној анкети из 2021. године, готово трећина старијих особа је изјавила да нису склопиле ново пријатељство у последњих пет година. Нажалост, наше перцепције других генерација често носе стереотипе који нас могу одвратити од активног тражења пријатељства са онима који су различити по старости.
Шта ако се обавежете да почнете дружење са особом из различите генерације у наредна три месеца?
Извор: Priscilla Du Preez 🇨🇦 on Unsplash
Фотографија: Čip Konli
