Студије становништва у плавим зонама, регијама где људи живе натпросечно дуго, сугеришу да је снажан осећај сврсисходности повезан са дужим животом.
Ново истраживање са Универзитета Калифорније указује да сврха може пружити још једну предност како људи старе: мањи ризик од деменције.
Студија, објављена у часопису The American Journal of Geriatric Psychiatry, пратила је више од 13.000 одраслих особа старијих од 45 година током периода од 15 година.
Учесници који су извештавали о већем осећају сврхе били су око 28% мање склони да развију когнитивне поремeћаје, укључујући благе когнитивне промене и деменцију.
Заштитни ефекат постојања сврхе уочен је у свим расним и етничким групама. Такође је остао значајан чак и након узимања у обзир образовања, депресије и APOE4 гена, који је познат фактор ризика за Алцхајмерову болест.
Сврха у животу помаже мозгу да остане активан и отпоран
„Наши налази показују да постојање осећаја сврхе помаже мозгу да остане отпоран са годинама“, рекла је једна од ауторки студије. „Чак и за људе са генетским ризиком за Алцхајмерову болест, осећај сврхе био је повезан са каснијим почетком и мањом вероватноћом развоја деменције.“
Учесници нису специфично питани о активностима које су давале сврху њиховом животу. Ипак, претходне студије о старењу пронашле су широк спектар активности које дају старијим особама осећај сврхе у животу, понекад називан „икигаи„. То укључује:
- Међуљудске односе: Брига за породицу, проводење времена са унуцима, или подршка супружнику или пријатељу.
- Рад или волонтирање: Настављање професионалног рада, менторство, или допринос заједничким циљевима.
- Духовност или вера: Религијска веровања, духовне праксе или учешће у верским заjeдницама.
- Лични циљеви: Бављење хобијима, учење нових вештина, или постављање и постизање личних циљева који мењају живот.
- Помагање другима: Доброчинства, филантропија, нега и старатељаство.
Психолошко благостање игра кључну улогу у здравом старењу
У просеку, одлагање почетка било је веома скромно — око 1,4 месеца током осмогодишњег периода, након разматрања ефеката година, образовања, депресивних симптома и генетског ризика. Ипак, то је значајно када се пореди са тренутним третманима.
„Док лекови попут леканемаба и донанемаба могу скромно да одложе симптоме когнитивних поремећаја код Алцхајмерове болести, они долазе са ризицима и трошковима. Сврха у животу је бесплатна, сигурна и приступачна терапија. То је нешто што људи могу да изграде кроз односе, циљеве и значајне активности.“, речи су једног од аутора студије.
Налази подржавају идеју да психолошко благостање игра кључну улогу у здравом старењу.
Оно што је узбудљиво код ове студије јесте да људи можда могу да се ‘ментално окрену’ ка бољем здрављу. Сврха у животу је нешто што може да се негује. Никад није прерано — нити прекасно — да почнете размишљати о томе шта даје смисао вашем животу.
