Зашто не могу да престанем да једем увече!?

У пажљиво контролисаној студији, испитаници су уносили више хране у вечерњим сатима, посебно они са вишом телесном тежином.

Ови резултати сугеришу да гојазност можда није искључиво последица животних навика, већ и унутрашњих биолошких процеса.

Гојазност је сложено стање на које утиче више фактора. Док су претходна истраживања показала повезаност између сна, прехрамбених навика и добијања на тежини, тачна улога циркадијалног система – нашег унутрашњег биолошког сата – у регулисању исхране није била потпуно јасна.

Међутим, ново истраживање које је спровео Медицински факултет при америчком универзитету Харвард открило је снажну повезаност између циркадијалних ритмова, телесне тежине и образаца исхране код адолесцената. Ова старосна група је посебно важна јер њихове прехрамбене навике могу имати дугорочне здравствене последице. Студија је показала да адолесценти са вишком килограма уносе више калорија у касним вечерњим сатима у поређењу са онима који имају здраву телесну масу.

Гојазна девојка једе шећерну вуну са осмехом на лицу.
Фотографија: AllGo – An App For Plus Size People за Unsplash

Према речима главне истраживачице Мери Карскадон, професорке психијатрије и људског понашања, налази истраживања истичу важну улогу циркадијалних ритмова у повећаном уносу калорија касније током дана, посебно код особа са већим ризиком од гојазности.

„Развој у адолесценцији има кључан значај за постављање основа за доживотно здравље, што наглашава потребу да разумемо како процеси повезани са сном и циркадијалним ритмовима утичу на исхрану“, рекла је Карскадон, која уједно води и Лабораторију за истраживање сна. „Сазнања добијена овим истраживањем могу отворити врата будућим интервенцијама које ће унапредити здравље тинејџера.“

Разумевање унутрашњег биолошког сата

Циркадијални систем се састоји од трилиона „сатова“ присутних у готово свим органима, ткивима и ћелијама, који помажу телу да се прилагоди различитим захтевима дана и ноћи. Његов утицај варира од особе до особе, зависно од генетских, бихејвиоралних и фактора животне средине.

Претходне студије анализирале су повезаност сна и исхране користећи самопроцене глади и друге субјективне параметре. Оно што је издвојило ово истраживање јесте прецизно мерење количине хране, као и потпуно контролисана лабораторијска околина која је елиминисала спољашње факторе.

Гојазан младић се осмехује задовољан својим изгледом.
Фотографија: AllGo – An App For Plus Size People за Unsplash

У истраживању је учествовао 51 адолесцент узраста од 12 до 18 година, који су били подељени у три групе према индексу телесне масе. Сви су били подвргнути 28-часовном циклусу будности и сна, нешто дужем од уобичајеног 24-часовног дана, а време проведено будно било је у пригушеном светлу, док су спавали у потпуном мраку.

Током 11 дана и 10 ноћи, учесници су боравили у истом простору, како би се елиминисао спољашњи утицај на циркадијални ритам. У лабораторији није било сатова нити природног светла, чиме су истраживачи осигурали да се понашање учесника одвија искључиво под утицајем њиховог унутрашњег биолошког сата.

Током периода будности, учесницима је било понуђено шест прилика за оброк у прецизно одређеним интервалима, а могли су да једу неограничене количине хране са стандардизованог менија. Научници су пажљиво пратили унос калорија и врсте хране које су конзумирали.

Касновечерњи унос калорија 

Резултати су показали да промене у циркадијалном систему током дана и ноћи значајно утичу на унос хране. У све три групе, највећа количина хране конзумирана је у касним поподневним и вечерњим сатима, док је најмањи унос био ујутру – чак и када су елиминисани спољашњи фактори, попут дневне светлости и навика спавања. То значи да биолошки сат директно утиче на количину хране коју уносимо у различитим деловима дана.

Адолесценти из група са гојазношћу и прекомерном тежином уносили су значајно више калорија у вечерњим сатима у поређењу са онима са здравом телесном тежином. Истраживачи нису пронашли значајне разлике у укупној дужини сна између ових група.

Карскадон верује да оваква открића могу помоћи лекарима у саветовању о здравијим начинима управљања телесном тежином. „На пример, смањење изложености светлу у касним вечерњим сатима и појачавање светлости ујутру (посебно током вежбања) могло би померити циркадијалне ритмове на здравију тачку“, рекла је Карскадон.

Извор: Independent effects of the human circadian system and sleep/eating cycles on caloric intake in adolescents vary by weight status, February 2025
Фотографија: Image by freepik

5 1 глас
Оцени овај текст
0 Коментари
Уграђене повратне информације
Погледај све коментаре
Scroll to Top
0
Чекамо твој коментар!x