Суптилна и свакодневна дискриминација

Старија жена у белом.

Дискриминација у старости није груба нити упадљива; она је тиха, стално се понавља, често остаје непрепозната и оставља снажне психосоцијалне последице по квалитет живота старијих жена.

Она није изузетак, већ део уобичајеног животног искуства — присутна свуда и свакодневна. На ове и друге упечатљиве податке јасно указују резултати недавног истраживања о родној равноправности у старости и свакодневној дискриминацији коју доживљавају старије жене у нашој земљи.

Истраживање је представљено на завршној конференцији пројекта „Неравноправно равноправне — перцепција родне дискриминације код старијих жена” (PDF), који је реализовало Геронтолошко друштво Србије. Циљ пројекта био је документовање искустава, подизање свести о свакодневној дискриминацији и промовисање родне равноправности у старости.

Чак 83,2 одсто старијих жена је доживело барем један облик свакодневне дискриминације.

Квантитативни део студије обухватио је 122 испитанице, док је квалитативни део укључивао 15 фокус-група и 10 дубинских интервјуа спроведених у 10 општина широм земље.

Најважнији налаз истраживања показује да је чак 83,2 одсто старијих жена доживело барем један облик свакодневне дискриминације. Најчешћи облици неправде суптилни су и нормализовани, а испољавају се као мањак поштовања (код 66,4 одсто испитаница), док више од половине њих (57,5 одсто) осећа да се околина према њима односи као да су мање способне. Нешто мањи удео (46,9 одсто) доживљава потпуно игнорисање — као да „нису присутне”.

Жене најчешће доживљавају дискриминацију у институцијама и јавним просторима свакодневног живота: здравственим установама, банкама и јавним службама, али и у продавницама и другим услужним објектима.

Када је реч о утицају старости на перцепцију дискриминације, закључак је да, што су жене старије, то ређе своја искуства називају дискриминацијом. Свих сто одсто жена у старосној групи од 60 до 69 година пријавило је барем једно искуство дискриминације, док код жена старијих од 80 година тај проценат пада на 50 одсто. Ово не значи да дискриминација нестаје, већ да се с годинама нормализује.

Истраживање показује и да образовање не пружа заштиту, будући да је више од осамдесет одсто испитаница на свим степенима образовања доживело неки облик неправедног поступања. Образовање помаже у препознавању таквог третмана, али не мења структурне обрасце који производе дискриминацију у старости.

Активности пројекта и јавна кампања

Поред истраживања, овај пројекат је укључивао и бројне едукативне и комуникационе активности, као што су:

  • радионице и фокус-групе са старијим женама;
  • дубински интервјуи са стручњацима и учесницама;
  • јавна кампања „Ми смо равноправне”, која је повећала број пратилаца на друштвеним мрежама — посебно међу млађом популацијом од 24 до 35 година — за чак 200 одсто.

Током реализације пројекта обучено је укупно 50 стручних радника и 100 старијих особа, пре свега жена.

Пренето: Глас осигураника
Ауторка текста: Марија Симовић-Максимовић

5 1 глас
Оцени овај текст
0 Коментари
Повратак на врх
0
Волели бисмо да чујемо ваше мишљење да пошаљете коментар.x