Лијан Кларк-Ширли одувек је волела да плеше. Редовно посећује ноћне клубове близу свог дома у Дераму, Северна Каролина. Међутим, последњих година приметила је промену у начину на који је третирају.
„Понекад имам осећај да не припадам тамо, каже она. „Прођем преко тога и наставим да одлазим, али примећујем ту промену.”
Кларк-Ширли има 45 година. Каже да су она и њен муж готово једини људи у клубу који су у њеној старосној групи. Додаје да је други посетиоци често гурају или стају испред ње као да није присутна. „Осећам се потпуно невидљиво”, каже.
Кларк-Ширли је председница и извршна директорка American Society on Aging, па зна понешто о ејџизму.
Ејџизам – дискриминација и предрасуде засноване на годинама – толико је укорењен у друштву да већина нас то ни не примећује. Ипак, „сви се суочавамо с последицама и сви имамо улогу у решавању овог проблема”, каже Кларк-Ширли.
Стручњаци кажу да борба против ејџизма није само важна за стварање праведнијег друштва, већ помаже свима нама да живимо дуже, здравије и испуњеније животе.
Бека Леви, професорка са универзитета Yale, проучава психологију старења. Њена истраживања показала су да су људи с позитивним ставовима према старењу успешније пребродили болести и друге препреке него они с негативним перцепцијама о старости.
Позитивни људи су чак у просеку живели 7 и по година дуже од оних који су сматрали да је старење лоша ствар.
Превазилажење претпоставки
Борба против ејџизма данас је тежак задатак, слажу се Кларк-Ширли и други стручњаци. Живимо у култури младости, уз глобалну индустрију производа против старења вредну милијарде долара, а чак и жене у двадесетим користе ботокс.
Ипак, упркос свему томе, социјални геронтолог Џинет Лијарди каже: „Приближавамо се преломној тачки у начину на који Американци посматрају старост. Лијарди, ауторка књиге Aging Sideways: Changing Our Perspectives on Getting Older, каже да све већи број људи попут ње није задовољан тиме да их представљају по било ком стереотипу о старијима. Када наиђу на увредљив садржај, она и други упозоравају компаније путем друштвених мрежа и пишу им како би их едуковали.
Лијарди, која има 72 године и седи косу, приметила је да, док чека услугу у продавници, млађа особа често добије предност. „Начин да се то реши је да будете упорни и самопоуздани”, каже. „Приђем продавцу и кажем: „Већ неко време чекам, можете ли да ме услужите? Треба да наставим даље са својим даном.”
Она се такође супротставља ономе што назива добронамерним ејџизмом, када је продавци ословљавају с „млада дамо” иако то очигледно није. „Покушавају да се осећаш боље. Полазе од претпоставке да је боље бити млад него стар.” Лијарди им у шали каже да вероватно имају проблем са видом ако мисле да је млада, и да је њој сасвим у реду да буде старија.
Суочавање са ејџизмом код лекара
Још једно место где људи често наилазе на ејџизам – и где могу да се боре против њега – је лекарска ординација. Крис Гиркен, из организације Changing the Narrative, каже да, ако одете код лекара са, рецимо, болом у леђима, а лекар слегне раменима и каже: „Па, имате седамдесет година, то се може очекивати”, не треба прихватити такав одговор.
„Рећи ћете: „Не, ово ми је заиста важно,” каже Гиркен. „Мој квалитет живота ми је битан. Постоје активности којима се бавим… Треба ми решење за овај бол како бих могла да наставим да радим оно што ценим.”
Замка унутрашњег ејџизма
Гиркен каже да старији људи често сами упадају у замку ејџизма, гледајући на себе као на мање вредне како старе.
Рејмонд Џетсон то је видео из прве руке. Он је оснивач покрета Aging While Black, који има за циљ побољшање искуства старења код Афроамериканаца. Џетсон, бивши политичар и пастор из Луизијане, каже да ејџизам у комбинацији с расизмом посебно отежава живот старијим Афроамериканцима.
„Имам много вредности да додам овом свету,” каже Џетсон, који има 68 година, брине о својој мајци и ментор је групи Афроамериканаца између 28 и 50 година.
„То називам узајамним дељењем мудрости”, каже он, истичући да група помаже у борби против ејџизма на оба краја старосног спектра. Џетсон каже да млађим мушкарцима нуди увиде из свог искуства који им могу помоћи, али и да они „мени много пружају”, каже, „како бих могао да учим различите перспективе и начине размишљања засноване на њиховом виђењу света.”
Џетсон каже да је важно супротставити се када неко да коментар о вашим годинама за који сматра да је шала, или вам пошаље неку од оних рођенданских честитки с темом о старцима.
„Само им с поштовањем објасните да видите старење на потпуно другачији начин, и изложите им другу перспективу како бисте зауставили тај ејџизам”, каже он.
Супротстављање „говору старијих”
Један од начина да не будете ејџистички настројени јесте да размислите да ли је стереотип који користите нешто што бисте желели да чујете када ви остарите. Да ли бисте желели да вас неко кога не познајете у продавници или код лекара ословљава са „драга”? Ако је одговор „не““”, немојте ни ви користити тај говор старијих.
Лијан Кларк-Ширли каже да људи можда мисле да дају комплимент, али када старију особу назову „слатком”, то је све само не комплимент. То понекад чује на плесном подијуму. Каже да неко доведе баку или деку у клуб, а публика полуди, узвикујући: „О, како је слатко! Он је диван!” Затим извлаче телефоне да снимају седамдесето- или осамдесетогодишњака како плеше уз електронску музику. Кларк-Ширли је ужаснута овим призором.
„Само помислим, ако ме икада овде сниме јер мисле да сам забавна или слатка, зграбићу им телефон и разбити га”, каже она.
Верује да ће, како број старијих људи наставља да расте, ејџизам опадати. За 25 година, готово четвртина Американаца биће старија од 65 година.
Лијарди је мање оптимистична. Каже да медији и даље играју огромну улогу у одржавању стереотипа о старијим људима. С друге стране, додаје, прикази у популарној култури постају све сложенији. Наводи серије попут Grace and Frankie и нову Netflix серију A Man on the Inside као примере прича које приказују старије људе као сложена људска бића.
Без обзира на то колико имамо година, каже Лијарди, кључ да постанемо анти-ејџисти јесте да имамо пријатеље из различитих генерација.
„Када људи почну да се друже с људима који су много различити од њих по годинама, тада почињу да схватају”, каже Лијарди, „да смо сви ми људска бића, а не стереотипи.”
Извор: NPR
Фотографија: Freepik
Тест коментара …
Тест одговора на коментар
Test komentara bey logovanja
Нови коментар