Недавно истраживање је показало да старији људи проводе у просеку 21 дан годишње на лекарским прегледима.
Катарина живи у Новом Саду и у последње време проводи доста времена одводећи своје родитеље, који су обоје у 80-им годинама, на прегледе код лекара. Њен тата има Паркинсонову болест, а њена мама се споро опоравила од тешког напада Covid-19. Док је седела са родитељима у чекаоници, Катарина је приметила да неки здравствени радници разговарају са њеним родитељима гласније него што је потребно, до те тачке, каже она, „да је мој отац једном рекао: ‘Нисам глув, не мораш да вичеш’”.
Поред тога, док се неки лекари и медицинске сестре обраћају директно њеним родитељима, други разговарају само са Катарином, као да њени родитељи уопште нису присутни.
„Њихов поглед је толико био упрт само у мене да ми се чинило да су ми родитељи невидљиви. Морала сам у једном тренутку да нагласим да не желим да говорим у име своје мајке и да, ако им је потребна нека информација, питају директно њу.”
Овакви случајеви су типични примери ејџизма – дискриминације на основу старости особе – и изненађујуће су чести у здравственим установама. У неким случајевима могу довести до крајности – претераног или неадекватног медицинског збрињавања старијих особа.
Ејџизам се неприметно провлачи чак и када су намере сасвим добре. Од ране младости смо научени да о старијима размишљамо као о „другима”, онима који нису исти као и ми. Такав став доводи до тога да се старијима гласно обраћамо јер претпостављамо да су глуви или их медицински радници зову „душо” док им мере крвни притисак. Свака ова геста може озбиљно да поремети ионако крхко самопоуздање старијих особа.
Склони смо, јер смо тако научени, да старије третирамо као једну велику хомогену групу у којој су сви исти и сви треба да имају исти третман са наше стране. Ово може бити изузетно опасно када лекар, на пример, посматра пацијента само кроз број година и не гледа на њега као јединствено људско биће. Погледа датум рођења и одмах, без размишљања каже „Ах, престари сте за ово”. Додатни проблем је што већина лекара добија мало образовања о старијим телима и умовима.
Када медицински радник постане свестан свог ејџизма обично је већ касно – и сам је у пензији!
Патронизирајући став околине може да убрза когнитивни пад код старије особе, повећа анксиозност, појачава депресију. Може да скрати наш животни век чак до седам година а при том да нанесе озбиљну штету здравственом буџету.
У неколико земаља покренут је програм за успостављање здравствених система прилагођених старијим особама као један од начина да се обузда ејџизам у здравственој индустрији.
Основна премиса ових програма је да је тешко снаћи се у систему здравствене заштите када сте у 80-тим. Оно што ова генерација тражи од здравствених радника је љубазност и савет како да остану активни и функционални без обзира колико година имају.
Извор: Age-Friendly Health Systems, Changing the Narrative
