Иако плаћају веће премије осигурања и имају посебно осигурање у случају смрти, пензионерима је, без обзира на висину пензије, тешко да дођу до кредита.
Када га и добију, плаћају папрене камате и имају кратке рокове за отплату. Они са увредљиво ниским пензијама чак и не могу да добију кредит. Можда је дошло време да се размисли о покретању банке за микрокредитирање којој би циљна група била растућа популација сениора.
У наставку је текст пренет из дневних новина „Политика”:
Пензионери плаћају више камате за готовинске кредите од запослених суграђана. Зна се и зашто: због њихових година. Током последње године те камате су још додатно увећане.
Камате за сениор кредите се разликују од банке до банке а крећу се од 15 до 23 одсто на годишњем нивоу.
На пример, за позајмицу од 300.000 динара и роком отплате на две године, мораће да плате више од 65.000 динара, док ће запослени платити само 43.250 динара.
Већина банака рекламира погодности за подизање пензионерских кредита. Том приликом наводе проценте који се односе на номиналну каматну стопу (НКС), а не на ефективну каматну стопу (ЕКС) која је најважнија за извођење рачунице крајњег износа који клијент на крају треба да врати банци. НКС јре знатно нижа, па самим тим и примамљивија за потенцијалне клијенте.
Услови за подизање кредита су код свих мање-више исти.
Минимум је, да је особа у пензији бар један месец и да има између 55 и 79 година. Већина банака се од ризика због бројних година клијента у пензији штити обавезним осигурањем кредита, а трошак осигурања урачуна у камату.
Максимални износи за позајмицу разликују се од банке до банке и крећу се од 1.200.000 до 2,4 милиона динара. Горња граница периода отплате је 71 месец, односно непуних шест година. У моменту исплате последње рате, пензионери не смеју да имају више од 80, односно 75 година.
У појединим банкама, 20.000 динара је најнижа пензија која је потребна да би најстарији грађани конкурисали за кредит. Пензионери који имају мање пензије, не могу да конкуришу за кредит.
Просечна пензија за новембар 2023. године износила је 39.861 динара, а просечна плата , према последњим подацима је 86.738 динара.
Мало више оптимизма …
Новосадски 021 доноси текст са мало више оптимизма:
Код кредита се најпре гледа стабилност прихода коју пензионери имају. Банке траже клијенте на све могуће начине и понекад чак ни осигурања нису неопходна.
Банке имају производ, то је изнајмљивање новца, то су кредити и траже клијенте којима би то продале као своју услугу. Пензионери су за њих квалитетна клијентска популација. Прво што се гледа је стабилност прихода. Пензионер има стабилне приходе и добијаће те стабилне приходе све време. За разлику од неког ко је запослен, ко може да добије отказ, може да пређе у другу фирму, може да трпи последице затварања фирме, промене индустрије, значи све оно што постоји код запослених, у том смислу прихода је решено код пензионера.
Банке траже квалитетног клијента који ће вратити тај кредит а колики ће тај кредит бити дефинише његов капацитет задуживања, тј. који износ пензије прима и на крају крајева тај рок задужења који је дефинисан по банкарским правилима и проценом животног рока клијента.
Једноставнија процедура
Процедура за добијање кредита је упрошћена зато што банка, када донесете пензионерски чек, нема потребе да проверава оно што проверава код запосленог лица, а то је фирма у којој радите, вашу позицију, да ли стварно радите тамо, да ли је та фирма из неке индустрије која је угрожена. Примера ради, за време короне су биле угрожене индустрије угоститељства, транспорта и то су већ били додатни кораци провере клијента за могућност добијања кредита. Код пензионера то није случај. Они само донесу доказ да су пензионери, да се преусмери та пензија на одређен рачун и добијају кредите по аутоматизму.
Осигурања кредита или клијената
Банке не траже да кредити буду осигурани, али траже да то буду клијенти. Банке се осигуравају на све начине како не би остале ускраћене на било који начин.
Банке су трговци и продају свој новац. Ми имамо романтичан поглед на банке очекујући да они имају неку услугу која ће бити бесплатна или помоћна. То није помоћ. Они имају новац, тргују новцем и ови услови недвосмислено показују да је то врло комерцијалне природе. Значи, ако у њиховој рачуници клијент има повећан ризик да не исплати, то звучи ружно, али ако дође болестан неко, банка ће рећи: нисмо сигурни да ћете вратити кредит. Банка не сме да вас пита за здравствено стање, али може да каже да ће вам кредит дати ако се осигурате. А онда осигурање тражи здравствени преглед, где се установи нека болест или неки проблем. Ако тада не можете да се осигурате, самим тим ни банка вам неће одобрити кредит.
Банкари имају своју категорију „млађег пензионера” који је релативно скоро отишао у пензију, значи да има довољан животни век да намири рате кредита.
Наслеђивање дугова
Постоји разлика између готовинских и стамбених кредита када је наслеђивање у питању.
Ако је готовински кредит који није обезбеђен никаквом некретнином или неким депозитом, значи није обезбеђен неком вредношћу, а онај ко је узео кредит нема иза себе никакву имовину која би била предмет оставине, тада ни банка нема за шта да се ухвати на оставинској расправи јер нико неће да преузме дуг.
Ако је у питању стамбени кредит, онда је ту ситуација дугачија, јер је најчешће испраћен хипотеком. Тада фамилија преузме кредит баш да не би дошло до активирања хипотеке, а тада банка има предност наплате путем продаје те некретнине.
Извор: Политика и 021
Фотографија: Josh Appel on Unsplash
