Iako plaćaju veće premije osiguranja i imaju posebno osiguranje u slučaju smrti, penzionerima je, bez obzira na visinu penzije, teško da dođu do kredita.
Kada ga i dobiju, plaćaju paprene kamate i imaju kratke rokove za otplatu. Oni sa uvredljivo niskim penzijama čak i ne mogu da dobiju kredit. Možda je došlo vreme da se razmisli o pokretanju banke za mikrokreditiranje kojoj bi ciljna grupa bila rastuća populacija seniora.
U nastavku je tekst prenet iz dnevnih novina „Politika”:
Penzioneri plaćaju više kamate za gotovinske kredite od zaposlenih sugrađana. Zna se i zašto: zbog njihovih godina. Tokom poslednje godine te kamate su još dodatno uvećane.
Kamate za senior kredite se razlikuju od banke do banke a kreću se od 15 do 23 odsto na godišnjem nivou.
Na primer, za pozajmicu od 300.000 dinara i rokom otplate na dve godine, moraće da plate više od 65.000 dinara, dok će zaposleni platiti samo 43.250 dinara.
Većina banaka reklamira pogodnosti za podizanje penzionerskih kredita. Tom prilikom navode procente koji se odnose na nominalnu kamatnu stopu (NKS), a ne na efektivnu kamatnu stopu (EKS) koja je najvažnija za izvođenje računice krajnjeg iznosa koji klijent na kraju treba da vrati banci. NKS jre znatno niža, pa samim tim i primamljivija za potencijalne klijente.
Uslovi za podizanje kredita su kod svih manje-više isti.
Minimum je, da je osoba u penziji bar jedan mesec i da ima između 55 i 79 godina. Većina banaka se od rizika zbog brojnih godina klijenta u penziji štiti obaveznim osiguranjem kredita, a trošak osiguranja uračuna u kamatu.
Maksimalni iznosi za pozajmicu razlikuju se od banke do banke i kreću se od 1.200.000 do 2,4 miliona dinara. Gornja granica perioda otplate je 71 mesec, odnosno nepunih šest godina. U momentu isplate poslednje rate, penzioneri ne smeju da imaju više od 80, odnosno 75 godina.
U pojedinim bankama, 20.000 dinara je najniža penzija koja je potrebna da bi najstariji građani konkurisali za kredit. Penzioneri koji imaju manje penzije, ne mogu da konkurišu za kredit.
Prosečna penzija za novembar 2023. godine iznosila je 39.861 dinara, a prosečna plata , prema poslednjim podacima je 86.738 dinara.
Malo više optimizma …
Novosadski 021 donosi tekst sa malo više optimizma:
Kod kredita se najpre gleda stabilnost prihoda koju penzioneri imaju. Banke traže klijente na sve moguće načine i ponekad čak ni osiguranja nisu neophodna.
Banke imaju proizvod, to je iznajmljivanje novca, to su krediti i traže klijente kojima bi to prodale kao svoju uslugu. Penzioneri su za njih kvalitetna klijentska populacija. Prvo što se gleda je stabilnost prihoda. Penzioner ima stabilne prihode i dobijaće te stabilne prihode sve vreme. Za razliku od nekog ko je zaposlen, ko može da dobije otkaz, može da pređe u drugu firmu, može da trpi posledice zatvaranja firme, promene industrije, znači sve ono što postoji kod zaposlenih, u tom smislu prihoda je rešeno kod penzionera.
Banke traže kvalitetnog klijenta koji će vratiti taj kredit a koliki će taj kredit biti definiše njegov kapacitet zaduživanja, tj. koji iznos penzije prima i na kraju krajeva taj rok zaduženja koji je definisan po bankarskim pravilima i procenom životnog roka klijenta.
Jednostavnija procedura
Procedura za dobijanje kredita je uprošćena zato što banka, kada donesete penzionerski ček, nema potrebe da proverava ono što proverava kod zaposlenog lica, a to je firma u kojoj radite, vašu poziciju, da li stvarno radite tamo, da li je ta firma iz neke industrije koja je ugrožena. Primera radi, za vreme korone su bile ugrožene industrije ugostiteljstva, transporta i to su već bili dodatni koraci provere klijenta za mogućnost dobijanja kredita. Kod penzionera to nije slučaj. Oni samo donesu dokaz da su penzioneri, da se preusmeri ta penzija na određen račun i dobijaju kredite po automatizmu.
Osiguranja kredita ili klijenata
Banke ne traže da krediti budu osigurani, ali traže da to budu klijenti. Banke se osiguravaju na sve načine kako ne bi ostale uskraćene na bilo koji način.
Banke su trgovci i prodaju svoj novac. Mi imamo romantičan pogled na banke očekujući da oni imaju neku uslugu koja će biti besplatna ili pomoćna. To nije pomoć. Oni imaju novac, trguju novcem i ovi uslovi nedvosmisleno pokazuju da je to vrlo komercijalne prirode. Znači, ako u njihovoj računici klijent ima povećan rizik da ne isplati, to zvuči ružno, ali ako dođe bolestan neko, banka će reći: nismo sigurni da ćete vratiti kredit. Banka ne sme da vas pita za zdravstveno stanje, ali može da kaže da će vam kredit dati ako se osigurate. A onda osiguranje traži zdravstveni pregled, gde se ustanovi neka bolest ili neki problem. Ako tada ne možete da se osigurate, samim tim ni banka vam neće odobriti kredit.
Bankari imaju svoju kategoriju „mlađeg penzionera” koji je relativno skoro otišao u penziju, znači da ima dovoljan životni vek da namiri rate kredita.
Nasleđivanje dugova
Postoji razlika između gotovinskih i stambenih kredita kada je nasleđivanje u pitanju.
Ako je gotovinski kredit koji nije obezbeđen nikakvom nekretninom ili nekim depozitom, znači nije obezbeđen nekom vrednošću, a onaj ko je uzeo kredit nema iza sebe nikakvu imovinu koja bi bila predmet ostavine, tada ni banka nema za šta da se uhvati na ostavinskoj raspravi jer niko neće da preuzme dug.
Ako je u pitanju stambeni kredit, onda je tu situacija dugačija, jer je najčešće ispraćen hipotekom. Tada familija preuzme kredit baš da ne bi došlo do aktiviranja hipoteke, a tada banka ima prednost naplate putem prodaje te nekretnine.
Fotografija: Josh Appel on Unsplash
