Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je da se osobe starosti od 65 godina i dalje smatraju mladim.
Do nedavno se uglavnom koristila granica od 60 godina za ulazak u period „starosti“. Međutim, SZO je nedavno sprovela novo istraživanje, koje se oslanjalo na prosečan kvalitet zdravlja i očekivanu životnu dob, i definisala novi kriterijum koji deli ljudsku starost na sledeći način:
- 0-17 godina: maloletnici
- 18-65 godina: mladi
- 66-79 godina: srednje doba
- 80-99 godina: stariji
- 100+ godina: dugovečni stariji
Antropološko istraživanje sprovedeno krajem 1970-ih godina baziralo se na tri glavne kategorije:
- stvarna kalendarska starost;
- promena socijalne uloge (npr. promena u radnim obrascima, statusu odrasle dece i menopauzi); i
- promena sposobnosti (npr. invalidnost, senilnost i promene u fizičkim karakteristikama).
Od ova tri faktora, promena socijalne uloge je suštinska za definisanje starosti.
Ključna promena socijalne uloge je odlazak u penziju. Standardna starosna granica za penzionisanje u većini zapadnih zemalja je 65-66 godina, pri čemu se planira uskoro njeno pomeranje na 67 godina. 2013. godine, manje od 5 posto populacije bilo je starije od 65 godina, a očekuje se da će taj broj do 2050. godine bar da se udvostruči.
