Светска здравствена организација (СЗО) прогласила је да се особе старости од 65 година и даље сматрају младим.
До недавно се углавном користила граница од 60 година за улазак у период „старости“. Међутим, СЗО је недавно спровела ново истраживање, које се ослањало на просечан квалитет здравља и очекивану животну доб, и дефинисала нови критеријум који дели људску старост на следећи начин:
- 0-17 година: малолетници
- 18-65 година: млади
- 66-79 година: средње доба
- 80-99 година: старији
- 100+ година: дуговечни старији
Антрополошко истраживање спроведено крајем 1970-их година базирало се на три главне категорије:
- стварна календарска старост;
- промена социјалне улоге (нпр. промена у радним обрасцима, статусу одрасле деце и менопаузи); и
- промена способности (нпр. инвалидност, сенилност и промене у физичким карактеристикама).
Од ова три фактора, промена социјалне улоге је суштинска за дефинисање старости.
Кључна промена социјалне улоге је одлазак у пензију. Стандардна старосна граница за пензионисање у већини западних земаља је 65-66 година, при чему се планира ускоро њено померање на 67 година.
