Данска ће имати највишу старосну границу за пензионисање у Европи пошто је њен парламент крајем маја усвојио закон којим се ова граница повећава на 70 година до 2040. године.
Данска је још 2006. старосну границу за пензионисање везала за очекивани животни век и ревидирала је сваких пет година. Тренутно је 67 година, али ће се повећати на 68 до 2030. и на 69 година 2035.
Старосна граница за пензиони сање од 70 година примењива ће се на све особе рођене после 31. децембра 1970. године. Нови закон је усвојен са 81 гласом за и 21 гласом против, али реакција јавности је знатно другачија: од примедби да је промена „неразумна” и да би требало да људи имају и времена за децу и унуке, до званичних протеста синдиката. Председник данске синдикалне конфедерације, Јеспер Етруп Расмусен, каже да је предлог о повећању старосне границе за пензионисање потпуно неправедан.
– Данска има здраву економију, а ипак највишу старосну границу за пензионисање у ЕУ. Виша граница за пензионисање значи да ће људи изгубити право на достојанствен живот у старијим годинама – рекао је Расмусен.
Старосна доб за пензионисање варира широм Европе. Многе државе су последњих година повећале старосну границу како би пратиле дужи животни век и решиле буџетске дефиците. Пре одлуке данског Парламента, у Европи су највише старосне границе за пензионисање – 67 година – имале Бугарска, Грчка, Италија, Холандија, Норвешка и Исланд, мада је у већини земаља Европске уније и даље уобичајено пензионисање са 65 година.
Просечна старосна доб за пензионисање у ЕУ сада је 64,7 година за мушкарце и 63,8 година за жене. Према предвиђањима ОЕЦД, до 2060. она ће се приближити линији од 67 година, а неколико земаља ће достићи 70 или више година. У ширим европским оквирима као значајан изузетак се истиче Турска, са садашњом старосном границом за пензионисање од само 49 година за жене и 52 године за мушкарце.
Тренутно неколико европских земаља спроводи или планира пензијске реформе, фокусирајући се на обезбеђивање дугорочне финансијске одрживости. Италија на пензије троши више него било која друга земља у Европи осим Грчке. Национални институт за социјално осигурање проценио је да ће јавни расходи за пензије у 2025. достићи 289,35 милијарди евра, односно 15,3 одсто БДПа. Министарство финансија предвиђа да ће ови издаци премашити 17 процената БДПа до 2040.
Непопуларна реформа, тзв.закон Форнеро, усвојена на врхунцу финансијске кризе крајем 2011. године постепено је повећавала законску старосну границу за пензионисање на 67 година, уз најмање 20 година уплаћених доприноса. Премијерка Италије Ђорђа Мелони није укинула закон Форнеро, као што је обећала у кампањи, али у Италији постоје и опције превременог пензионисања кад године живота и године радног стажа у збиру достигну законски услов. Италијанска влада разматра пензијску реформу која би могла да почне да се примењује већ од 2026. године.
Старење немачког становништва све више оптерећује пензијски систем ове земље. Генерација рођене између 1955. и 1969. године, када је стопа наталитета била на рекордно високом нивоу, одлази у пензију а радна снага не расте истом стопом. Значајан део савезног буџета иде на подршку јавном пензијском систему, који је обавезан само за запослене, а нова министарка рада, Бербел Бас узбуркала је јавност предлогом како да се то поправи. Она је изнела стару идеју да се друге категорије укључе у финансирање пензионог осигурања: државни службеници, посланици и самозапослени (државни службеници и самозапослени чине око 12 одсто радно способног становништва). Нова влада је пристала да се оснује „пензијска комисија” и да се изнесу предлози за реформе, јер перспектива свакако није добра – почетком шездесетих година било је шест активно осигураних радника на сваког пензионера. Сада је тај однос 2:1 и даље опада.
Луксембург је такође једна од земаља у којој се воде жестоке дебате о реформи пензијског система. Држава се суочава са све већим трошковима за пензије, али се синдикати, који су формирали чврст фронт, противе хитним акцијама и фаворизују умерене промене. Извештај Радне групе за старење Европске комисије из 2024. предвиђа да ће пензијски буџет Луксембурга порастиса 9,2 одсто БДПа у 2022. на 11,8 у 2045, односно 17,5 одсто у 2070. години, што би био највећи удео у Европској унији.
До сада је снажан раст запослености у Луксембургу одржавао суфицит пензијског система. Међу тим, ова динамика би се ускоро могла променити. Луксембург је 2022. имао око 500.000 радника који су издржавали приближно 200.000 пензионера. Очекује се да се до 2050. број пензионера више него удвостручи, а до 2070. би могао и да се утростручи. Послодавци кажу да је претпоставка да ће сутра постојати 1,2 милиона запослених који ће финансирати пензије данашњих 500.000 радника веома нереална.
Како год, пензије већ неко време заузимају централно место у дебатама ЕУ, те су све чешћи и апели да се заједничким радом и дељењем искустава дође до одрживијих пензијских система.
М. Јовановић
Извор: „Глас осигураника”
