Више од 100.000 старијих жена је ван пензијског система, што значи да у Србији свака осма старија жена нема пензију – само је један од забрињавајућих података који су се чули данашњег представљања „Посебног извештаја Заштитника грађана о заступљености услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене које живе на селу”.
Од 806.000 жена старијих од 65 година, њих 336.000 живи у сеоским срединама, и то највише у Шумадији, па у западној Србији, источној Србији, Војводини, а најмање на подручју Београда, рекла је Надежда Сатарић представница удружења Амити Снага пријатељства.
„Када говоримо о старијим женама са села, оно што уопштено можемо да кажемо је да је њихов социо-економски положај много лошији у односу на њихове вршњакиње, које живе у градским срединама и у односу на њихове вршњаке и из сеоских и из градских средина”, поручила је Сатарић.
Старије жене на селу нису хомогена група, па се не може уопштено оценити њихов положај, сматра Сатарић. Нагласила је да „није исто бити жена и живети у београдској приградској општини, где је много развијенија сва потребна инфраструктура за њих, где имају много више шансе да привређују и да оно што ураде у пољоприведи пласирају на тржишта, и бити жена на југу и југо-истоку Србије”, објаснила је и додала „да у Београду може много више производа да се прода, тим пре што се 42 одсто БДП земље формира управо у Београду.”
Степен образовања старијих жена са села много је нижи у односу на њихове вршњакиње из сеоских средина, као и мушкараца и из сеоских и градских средина. „Према попису из 2011. године, јер немамо новије податке, од 89.000 неписмених одраслих становника Србије, највећи број међу њима су управо жене старије од 65 година. Наша претпоставка је да су те жене већином из сеоске средине”, напоменула је Сатарић.
Заштитник грађана Зоран Пашалић сматра да би требало тачно утврди њихов положај у односу на права која сви други имају, а која се не спроводе, иако су уређена изменама закона.
„Ми ћемо инсистирати на овој теми и овом истраживању, посетити већину градова у Србији не би ли јавност разумела шта је положај старијих жена на селу, који мора да се побољша”, поручио је Пашалић.
Најважније је да се старијим женама на селу обезбеди социјално и здравствено осигурање, сматра Пашалић, „јер рад у кући уопште није вреднован”.
Заштитник препоручује и да се пропишу показатељи квалитета пружене услуге кућног лечења који би били специфични за циљну групу старијих жена на селу. Такође, потребно је да надлежни органи успоставе систематско и централизовано прикупљање и обраду података о остваривању економских и социјалних права и права из области здравствене заштите на државном, покрајинском и локалном нивоу. Јединицама локалне самоуправе се препоручује да део средстава расподеле тако да се обезбеди континуирано финансирање услуга социјалне и здравствене заштите за старије жене на селу.
Извор: FoNet
Фотографија: Danie Franco за Unsplash
