Шта не би требало да радиш ако желиш да живиш дуго и здраво?
Живети дуго и здраво је жеља многих, али то није лако постићи. Како старимо, уобичајено је да се јаве проблеми попут деменције, хроничног бола, смањене покретљивости и болести срца.
Иако генетика игра велику улогу, свакодневне навике такође значајно утичу на квалитет старења. А неке навике које ти делују потпуно безазлено – чак и корисно – заправо ти могу скратити живот.
Ево које су то навике, према речима лекара:
1. Прескакање превентивних прегледа
Лекари из Duke Aging центра кажу да избегавање мамографије, колоноскопије, вакцина и других редовних прегледа може озбиљно угрозити здравље.
„Као да не водиш ауто на редован сервис – неће дуго трајати ако га не одржаваш.“ Разговарај са изабраним лекаром о томе шта је за тебе најважније да провериш.
2. Изолација и запостављање друштвеног живота
Дружење продужава живот и чува мозак. Људи око нас треба да нас радују, не да нас исцрпљују – избегавај оне који ти црпе енергију. Током пандемије многима је когнитивно здравље опало због изолације.
„Моји најдуговечнији пацијенти сваки дан пронађу некога новог с ким ће да попричају,“ каже један лекар.
3. Неприлагођена терапија
Многи људи остану на лековима које су почели да пију у 40-им иако им више нису потребни у 70-им. Неки лекови могу да изазову падове, конфузију, па чак и губитак памћења. Разговарај са лекаром о томе шта ти још заиста треба.
4. Физичка неактивност
Вежбање је скоро чудотворно. Помаже расположењу, тежини, костима, срцу, мозгу … Лекари кажу једноставно: „Вежбај више.“
150 минута недељно умереног вежбања је минимум. Ако ти је то већ рутина – појачај! Промени активности, убаци нову динамику.
5. Пушење
Никотин ствара зависност и зато је тешко оставити цигарете, али штета коју пушење прави је огромна: рак плућа, срчани удар, мождани удар…
Потражи подршку лекара, пронађи лични мотив за престанак и држи се тога.
6. Лоша исхрана
Медитерански начин исхране – пуно рибе, поврћа, целовитих житарица и врло мало прерађене хране – најбољи је избор за већину људи. Што раније кренеш да се храниш боље, лакше ћеш задржати навике касније у животу.
7. Недовољно сна
Недостатак сна повећава ризик од деменције, срчаних болести, стреса и лошег расположења. Одраслом човеку треба 7–9 сати сна сваке ноћи. Ако имаш проблема са сном, провери да ли можда имаш апнеју. Избегавај алкохол и кофеин, држи се редовног ритма спавања и буђења.
8. Хроничан стрес
Наш организам има стваран, физички одговор на стрес – чак и када не постоји стварна опасност. Хроничан стрес слаби имунитет, утиче на крвни притисак, сан, метаболизам … Разговор са терапеутом, промена животних приоритета или елиминација извора стреса – све то може да помогне.
9. Непостојање плана за последње године
Сви причају о ургентним центрима, тестаментима и родбини која остаје али нико не размишља шта ће бити 10–20 година пре смрти.
Треба планирати унапред: хоћеш ли живети сам? Уз помоћ породице? Имаш ли приступ болници? На време разговарај са породицом о тим темама. Планирање унапред ти даје контролу над сопственим животом.
10. Непостојање финансијског плана
Људи све чешће надживе своје уштеђевине, тако да ако планираш да живиш дуго и здраво, мораш да планираш и како ћеш то финансирати.
Размишљај о својим трошковима у старости још док си у средњим годинама. Маштање о егзотичним путовањима у пензији је сјајно – али треба и реалан план како да то приуштиш.
Ако желиш да стариш добро, важно је да водиш рачуна о свом телу, уму, али и о финансијама. Дуг живот је диван – али само ако је испуњен и под твојим условима.
Извор: HaffPost.com
Фотографија: ChatGPT
