Права криза средњих година у Америци није спортски аутомобил — то су усамљеност, стрес и нарушено здравље у систему који пружа мало подршке.
Најважније:
- Американци у средњем добу су усамљенији, у слабијој форми и са лошијим памћењем него предходне генерације,
- Усклађивање посла, финансија, породице и здравља има све слабију друштвену подршку,
- Растућа неједнакост у приходима додатно доприноси тешком положају.
Американци рођени током шездесетих и раних седамдесетих година 20. века наводе већи осећај усамљености и симптоме депресије у односу на људе из ранијих генерација. Такође, обично имају слабију физичку снагу и лошије памћење. Ови забрињавајући обрасци нису широко присутни у другим богатим земљама. У многим упоредивим државама, нарочито широм северне Европе, показатељи здравља и благостања у средњем животном добу заправо су се побољшали с временом.
Како би разумели зашто се Сједињене Америчке Државе издвајају, психолог Френк Џ. Инфурна с Државног универзитета Аризоне и његове колеге анализирали су анкетне податке из 17 земаља. Циљ им је био да утврде друштвене и економске факторе који доводе до ових све већих међународних разлика.
„Права криза средњих година у Америци не своди се на избор животног стила или спортске аутомобиле. Реч је о усклађивању посла, финансија, породице и здравља уз све слабију друштвену подршку”, рекао је Инфурна. „Подаци то јасно показују.”
Објављени резултати указују како на индивидуалне тако и на друштвене путеве ка побољшању.
Породична политика и друштвена подршка веома су важне
Једна велика разлика односи се на јавна улагања у породице. Од почетка двехиљадитих година европске земље постепено су повећавале издвајања за породичне накнаде, док су се улагања у САД врло мало променила. У поређењу с многим европским земљама, Сједињеним Америчким Државама недостају снажни програми породичне политике, као што су новчана давања породицама с децом, надокнада зараде током родитељског одсуства и субвенционисане услуге чувања деце.
Ови недостаци посебно су значајни за одрасле у средњем животном добу, који често усклађују посао с пуним радним временом с подизањем деце и бригом о старијим родитељима. У земљама с јачим системима породичне подршке средовечне особе навеле су мању усамљеност и мањи пораст усамљености с временом. У Сједињеним Америчким Државама усамљеност је непрестано расла из генерације у генерацију.
Трошкови здравствене заштите и финансијски стрес
Доступност здравствене заштите такође игра значајну улогу. Иако Сједињене Државе троше више на здравство од било које друге богате земље, приступ здравственој заштити често је ограниченији, а трошкови за појединце виши су. Раст непосредних трошкова лечења које грађани плаћају из сопственог џепа оптерећује кућни буџет, одвраћа од превентивних прегледа и доприноси стресу, анксиозности и дуговима за лечење, наводе истраживачи.
Неједнакост у приходима и дугорочне последице
Растућа неједнакост у приходима додатно објашњава зашто се резултати у САД разликују од оних у иностранству. Од почетка двехиљадитих година неједнакост у приходима у Сједињеним Америчким Државама повећала се, док се у већем делу Европе стабилизовала или је чак опала. Инфурнино истраживање показује да је већа неједнакост повезана с лошијим здравственим исходима и већом усамљеношћу међу средовечним особама.
Шира истраживања указују на то да неједнакост у приходима такође повећава стопе сиромаштва, ограничава могућности за напредовање на социоекономској лествици и онемогућава приступ образовању, запошљавању и социјалним услугама. Сваки од ових фактора с временом може негативно утицати на здравље.
Културолошки обрасци и слабије заштитне мреже
Културолошке разлике такође могу имати удела. Американци чешће мењају место боравка и живе далеко од шире породице, што отежава одржавање дугорочних веза и поузданих мрежа међусобне подршке.
Истовремено, млађе генерације средовечних Американаца стекле су мањи иметак и суочавају се с већом финансијском несигурношћу од ранијих генерација. Стагнација плата и трајне последице Велике рецесије одиграле су своју улогу. Насупрот томе, јаче мреже социјалне сигурности у многим европским земљама, по свему судећи, ублажиле су утицај економских шокова на здравље људи у средњим годинама.
Образовање више не пружа исту заштиту
Један од најупечатљивијих налаза тиче се когнитивног здравља. Одрасли у средњем животном добу у Сједињеним Америчким Државама забележили су пад епизодног памћења чак и уз пораст степена образовања. Овај образац није забележен у већини упоредивих земаља.
„Образовање постаје све слабији заштитни фактор против усамљености, опадања памћења и депресивних симптома”, рекао је Инфурна.
Истраживачи сматрају да хронични стрес, стални финансијски притисак и већа учесталост кардиоваскуларних фактора ризика могу ослабити когнитивне предности које је образовање некада пружало.
Путеви ка бољим исходима у средњем животном добу
Аутори наглашавају да ови трендови нису неповратни. Личне предности, попут снажних друштвених веза, осећаја контроле над сопственим животом и позитивног става према старењу, могу помоћи у смањењу стреса и очувању благостања. Међутим, они тврде да ће за трајно побољшање бити потребне и шире промене јавних политика.
„На индивидуалном нивоу, друштвена ангажованост кључна је. Проналажење заједнице — кроз посао, хобије или мреже узајамне подршке — може ублажити стрес и побољшати благостање”, рекао је Инфурна. „На нивоу јавних политика, земље с јачим заштитним мрежама — плаћеним одсуством, подршком за бригу о деци, здравственом заштитом — обично имају боље исходе.”
Још један доказ да узоре треба пажљиво бирати. То се не односи само на личне изборе већ и на избор државних и друштвених политика. Чини ми се да постоји велика сличност између живота једне средовечне особе у Србији и оних у Америци, бар на основу овог извештаја.
Извор: “Historical Change in Midlife Development from a Cross-National Perspective”, 2026, Current Directions in Psychological Science.




