Навикли смо да све има своју фиоку, чак и када је намена неког простора у питању.
Најважније:
- Светом тренутно доминира потпуно нови концепт простора који органски спаја физичку културу, уметност и аутентично дружење.
- Социолози већ деценијама наглашавају важност „трећег простора”.
- Излазак који ваше тело сутрадан награђује енергијом, а не умором.
Ако желиш да вежбаш, пакујеш торбу и одлазиш у теретану — место пуно гвожђа, неонског светла и људи који, са слушалицама у ушима, вешто избегавају сваки контакт очима. Ако ти је потребна култура, облачиш се и одлазиш у галерију, позориште или библиотеку. А ако желиш друштво и разговор, седаш у кафић или кафану.
Међутим, савремени начин живота убрзано бришe ове вештачке границе.
Светом тренутно доминира потпуно нови концепт простора који органски спаја физичку културу, уметност и аутентично дружење. Познати као „Social Sports” или „Social Wellness” клубови, ови простори редефинишу начин на који проводимо слободно време. Иако медији често истичу да млади данас мењају ноћне клубове за јутарње вежбање, ова идеја представља савршен, готово скројен модел за нас, активне сениоре. Ми тражимо места где можемо да негујемо и тело и ум, а да притом останемо дубоко повезани са заједницом.
Париски дух на Каналу Сен Мартен
Када прочиташ опис клуба „Ла Монголфјер” (La Montgolfière) у Паризу, ти заправо отвараш врата у будућност оваквих простора. Смештен близу Канала Сен Мартен, у импресивном индустријском простору од 2.000 квадратних метара, овај клуб је из темеља променио појам бриге о себи. Њихова филозофија је једноставна, али снажна: благостање се не своди само на физичку активност, већ мора да укључи културу, откривање и људе.

Оснивачи су рано схватили једну кључну ствар — пуко подизање тегова или трчање на траци брзо губи смисао ако се након тога свако врати у своју изолацију. У „Ла Монголфјеру”, физичка активност чини само један део слагалице. Чланови ту завршавају свој функционални тренинг, часове јоге или бокса, а затим, уместо да одјуре кући, прелазе у такозвани „аудиофилски кафе”. Ту, уз врхунску кафу, слушају пажљиво бирану музику или присуствују снимању подкаста уживо, цветним радионицама и изложбама. Спорт се овде третира на потпуно истом нивоу као и уметност.

Њихов визуелни идентитет савршено прати ту причу. Како су дизајнери истакли, сирова енергија спорта меша се с креативношћу и отвореношћу, стварајући визуелну комуникацију која привлачи људе отвореног ума, жељне истраживања.
Концепт „трећег простора”
Социолози већ деценијама наглашавају важност „трећег простора” — окружења које није ни кућа (први простор) ни посао (други простор). За људе у зрелим годинама, посебно након повлачења из класичног радног односа, тај други простор често нестаје. Дом лако постаје једино место боравка, а социјална интеракција се своди на минимум. Ту на сцену ступају хибридни спортско-културни клубови.

Они намерно преузимају улогу модерних домова културе. Занимљиво је да архитекте и дизајнери оваквих простора данас позајмљују идеје из бутик-хотела, а не из класичних спортских хала. Уместо болнички белог светла и пластичних пултова за пријаву, дочекују вас топло дрво, пригушено осветљење, удобне фотеље и мирис кедровине. Простор се намерно зонира тако да вас природно води кроз различите нивое енергије: од хале за високоинтензивни тренинг, преко тихих зона за опоравак, до дневних боравака где једноставно можете да седнете, читате или разговарате.
Опоравак као нови друштвени ритуал
Један од најфасцинантнијих аспеката овог глобалног тренда јесте „социјализација опоравка”. Донедавно, одлазак у сауну или на ледене купке представљао је усамљенички ритуал, нешто што се обавља у тишини, често у спа-центрима који захтевају шапутање. Данас, „Social Wellness” клубови праве велике, заједничке сауне дизајниране управо за разговор.
Искуство благе, контролисане физичке нелагоде — попут уласка у хладну воду или боравка у врелој сауни — невероватно брзо руши друштвене баријере. Људи деле то специфично искуство, бодре једни друге, и из те заједничке рањивости рађају се потпуно спонтани, искрени разговори. Након неколико недеља овакве рутине више не идете тамо само да бисте убрзали циркулацију након напорног тренинга; идете тамо јер се осећате сигурно, јер вас људи препознају и јер постајете део једног малог, здравог племена.
Крај усамљености и нова ера дружења
Епидемија усамљености погађа људе средње и старије животне доби више него икада раније. Истраживања нам изнова потврђују да социјална изолација разорно делује и на когнитивно и на физичко здравље. Управо зато је друштвени ангажман пресудан. Конвенционална места за дружење често подразумевају дуготрајно седење уз алкохол или тешку храну, што се директно коси с циљевима здраве дуговечности и виталности.

С друге стране, класичне теретане ретко нуде атмосферу у којој особа старија од 55 година, с богатим животним искуством и широким интересовањима, жели да проведе цело поподне. Ми тражимо смисао, тражимо стимулацију за вијуге, тражимо разговор који има тежину. Ови клубови премошћавају тај јаз. Они нуде атмосферу изласка и квалитетног дружења, али на начин који ваше тело сутрадан награђује енергијом, а не умором.
Физичка и ментална виталност руку под руку
За одржавање оштрог ума и функционалног тела није довољна само једна компонента. Холистички приступ захтева да ангажујемо све наше капацитете. Ови нови клубови препознају да је човек целовито биће.
Када учествујеш у животу оваквог клуба, ти вежбаш срце кроз кардио-активности, мишиће кроз тренинг снаге, али истовремено вежбаш и свој ум кроз повезаност с другим људима. Тренинг ту престаје да буде сувопарна обавеза коју мораш да „одрадиш” и постаје друштвени догађај којем се радујеш. То директно утиче на доследност. Ако знаш да те после тренинга чека занимљива дискусија много теже ћеш прескочити тај тренинг — чак и оних дана када ти недостаје мотивација.
Замислимо овакав простор код нас
Концепт „Social Sports” клуба није само увожење „фенси” париског тренда; то је заправо повратак ономе што смо некада имали, али у модерном, здравијем руху. Људи су се одувек окупљали око заједничких активности. Месне заједнице и домови културе некада су вршили сличну функцију интеграције становништва. Данас нам очајнички недостају такви мултидисциплинарни простори.
Замисли простор у којем можеш да одрадиш специфичан тренинг снаге, а да те одмах након тога, у истој згради, чека удобна фотеља. Замисли да у том простору постоји читалачки клуб, где с вршњацима, али и млађим генерацијама, расправљаш о књигама. Место где можеш да попијеш врхунску кафу, слушаш нову музику и осећаш се као у сопственој дневној соби. То није пука утопија; то је реалност коју простори попут „Ла Монголфјера” већ нуде својој заједници.

За активне сениоре, који имају време, знање и жељу да допринесу свом окружењу, овакви простори представљају идеалну базу. Ту могу да деле своја богата професионална искуства, буду ментори млађима, али и да усвајају нова знања о технологији, уметности или здрављу.
Поглед у будућност
Тренд је недвосмислено јасан: будућност фитнеса и велнеса не лежи у новим, компликованим машинама за вежбање, већ у архитектури заједништва. Места која складно спајају културу, спорт и опоравак постају нови центри урбаног живота. За генерацију 55+, која се налази у фази живота где коначно има слободу да посвети време себи, овакви клубови нуде све оно што је неопходно за испуњен, здрав и активан живот.
Можда још увек немамо свој „Ла Монголфјер” у Новом Саду или Београду, али разумевање овог концепта даје нам веома јасну слику о томе шта треба да тражимо, а можда и шта треба сами да иницирамо и створимо у нашим локалним заједницама. Јер здравље се не кује само у теретани; оно се гради кроз покрет, кроз непрестано учење, и што је најважније — кроз људе с којима делимо тај простор.
Извор: La Montgolfière – Social Sports Club, The Rise of Social Wellness, Gen Z Has Replaced Night Club With a Wellness Club, Social Wellness Clubs: Why Everyone’s Joining
Фотографија: Beniam, Yazid N за Unsplash




