Учествовање у континуелном образовању у трајању од најмање пет година смањује ризик од развоја деменције као што је Алвхајмерова болест за 19%.
Како можемо одржати когнитивну оштрину док старимо? Опште је познато да доследне менталне вежбе, као што су мозгалице, судокуи или специфичне видео игрице, могу помоћи у заштити од когнитивног погоршања и стања попут Алцхајмерове болести у нашим каснијим годинама.
Неки од нас редовно похађају часове образовања одраслих, на пример учење језика или нових вештина. Да ли је такво образовање такође повезано са мањим ризиком од когнитивног пада и деменције?
Да, према истраживачима са Института за развој, старење и рак Универзитета Тохоку, Јапан, који су то први пут доказали, у новој студији у „Фронтиерс ин Агинг Неуросциенце”.
„Овде показујемо да људи који похађају часове образовања старијих имају мањи ризик од развоја деменције пет година касније“, рекао је др Хикару Такеучи, први аутор студије. „Образовање одраслих је такође повезано са бољим очувањем невербалног размишљања са старењем”.
Биобанка
Такеучи и сарадници су анализирали податке из Британске Биобанке, која садржи генетске, здравствене и медицинске информације од приближно пола милиона британских волонтера, од којих је 282.421 учесник анализиран за ову студију. Њихови подаци су прикупљани између 2006. и 2010. године, када су имали између 40 и 69 година. У просеку, праћени су седам година до почетка ове студије.
На основу њиховог генотипа, учесницима је дат индивидуални предиктивни „скор ризика” за деменцију. Учесници су сами пријавили да ли су похађали било које часове образовања одраслих, без навођења учесталости, предмета или академског нивоа.
Аутори су се фокусирали на разлику у резултатима процене између прве и треће посете, између 2014. и 2018. У тим посетама учесници су добили низ психолошких и когнитивних тестова. Тестирана је флуидна интелигенција тј. способност апстрактног размишљања, интуитивна обрада информација, способност препознавања образаца и процене проблема повезивањем информација које нису чињеничне и проверљиве, већ замишљене и генерисане на основу сопственог искуства и разумевања. Она је супротна кристализованој интелигенцији, која се односи на баратање чињеницама и бројкама. Поред тога, рађени су и тестови за визуелно-просторну меморију и време реакције.
1,1% учесника у узорку развило је деменцију током трајања студије.
Смањен ризик од развоја деменције
Студија је показала да су учесници који су учествовали у образовању одраслих имали 19% мањи ризик од развоја деменције од учесника који нису. Ово је важило за све старосне и етничке групе.
Резултати су такође показали да су учесници који су имали континуално образовање задржали и имали флуидну интелигенцију и невербално резоновање боље од вршњака који то нису чинили. Међутим, образовање одраслих није утицало на очување визуелно-просторне меморије или времена реакције.
