Студија Универзитета у Копенхагену разбија мит да деца увек брже и лакше усвајају нове вештине од одраслих.
Истраживачи су открили да одрасли брже уче моторичке вештине, али их и брже заборављају. С друге стране, деца боље памте оно што науче, захваљујући сну који игра кључну улогу у консолидацији меморије.
Мит о „златном добу” учења
Дуго се веровало да су деца од осам година до пубертета у „златном добу” за учење моторичких вештина, попут вожње бицикла, плеса или извођења гимнастичких покрета. Ово уверење често се наводи у научним књигама и литератури. Међутим, нова истраживања показују да не постоји физиолошка основа за ову теорију. Брзина и квалитет учења не зависе искључиво од узраста, већ и од других фактора попут искуства и начина на који се вештине вежбају.
Резултати студије
У истраживању је учествовало 132 испитаника подељених у четири старосне групе: 8-10 година, 12-14 година, 16-18 година и 20-30 година. Испитаници су учили задатак који је захтевао брзе и прецизне покрете прстима како би померили курсор на екрану.
Резултати су показали да су тинејџери и одрасли постизали боље резултате током тренинга. Њихов напредак био је бржи и значајнији у поређењу са децом млађег узраста, која су напредовала спорије.
Зашто одрасли уче брже?
Одрасли имају развијенији нервни систем и више искуства у учењу кроз школовање и свакодневни живот. То им омогућава да ефикасније разумеју инструкције и брзо их примене у пракси.
Поред тога, когнитивне способности, као што су обрада информација и фокусирање, играју важну улогу. Одрасли су често боље припремљени да се усредсреде на задатак и из њега извуку максимум.
Деца имају предност захваљујући сну
Када се разматра дугорочно задржавање научених вештина, деца имају предност. Студија је показала да деца често побољшају своје резултате преко ноћи, захваљујући утицају сна. Сан помаже у јачању и стабилизацији меморије након вежбања.
Насупрот томе, одрасли су склони губитку дела наученог током ноћи. Мањак сна и свакодневне обавезе често ометају процесе консолидације меморије, због чега одрасли имају слабије резултате у овом сегменту.
Иако се укупни исходи учења не разликују драстично међу групама, процес учења и памћења зависи од узраста. Ове разлике могу се користити за прилагођавање тренинга и метода учења у разним областима.
На пример, спортисти, музичари и други професионалци могу имати користи од програма који узимају у обзир старосне разлике. Такође, резултати су корисни за рехабилитацију, где је циљ да се побољшају функционалне способности пацијената. Прилагођени планови тренинга омогућавају сваком појединцу да извуче максимум из свог времена и труда.
Ова студија разбија дугогодишње заблуде о учењу и памћењу код деце и одраслих. Док одрасли брже усвајају вештине, деца боље памте захваљујући сну. Разумевање ових разлика може унапредити приступе у образовању, спорту и рехабилитацији, чинећи процесе учења ефикаснијим за све узрасте.
Извор: “Distinct mechanisms for online and offline motor skill learning across human development”, 12 June 2024, Developmental Science.
Фотографија: benzoix on Freepik
