Појам суперејџера означава малу групу старијих особа које задржавају способност памћења и друге когнитивне функције упоредиву са много млађима.
Резултати суперјеџера на когнитивним тестовима су упоредиви са резултатима двадесетогодишњака. Ову појаву су први систематски изучавали тимови на неколико америчких клиника, а појам је ушао у јавни речник од скоро, после првих чланака у популарним медијима.
Истраживања показују да мозгови суперејџера често имају очувани кортекс и јачу дебљину кортикалног слоја у неким областима везаним за памћење. Ово очување структуре прати боља функционална повезаност неуронских мрежа које учествују у енкодирању и враћању епизодног памћења.
Неурони типа фон Економо, који се налазе у предњим регионима мозга повезаним са социјалним процесима, у неким студијама су чешћи или функционално активнији код суперејџера. То повезује очување когнитивних функција са квалитетним друштвеним односима и брзом обрадом социо-емоционалних информација — аспект који истраживачи помињу као могући део објашњења за ментални отпор старењу.
Животни стил суперејџера
У публикацијама које резимирају досадашња сазнања издвајају се неколико фактора који често прате суперејџере: активне друштвене везе, трајна интелектуална ангажованост (учење нових вештина, хобији), редовна физичка активност и сачувана независност у свакодневним активностима.
Колико су ретки суперејџери
Процене учесталости варирају; суперејџери су релативно ретки у популацији старијих од 80 година. Новији радови расправљају о томе колико су ови субјекти репрезентативни и да ли критеријуми дефинисања утичу на процене учесталости.
Неколико прегледа и нових студија упозорава да налази могу бити преувеличани због избора узорака (само најздравији волонтери), различитих критеријума за „суперејџерство“ и релативно малих узорака у неким радовима.
Практични савети како да постанеш суперејџер
- Одржавај живе друштвене везе.
Редовно разговарај са пријатељима, виђај се са људима који ти пријају и негуј односе који трају. Квалитетни контакти подстичу здравље мозга. - Сваког дана научи нешто ново.
Упиши се на курс, научи вештину, свирај инструмент или учи језик. Ум напредује само када има шта да савладава. - Унеси дозу нелагодности у рутину.
Бирај активности које те мало изазивају — захтевније вежбе, нове задатке, непознате ситуације. Управо то јача когнитивну отпорност. - Крећи се редовно и разноврсно.
Комбинуј брзо ходање, вежбе снаге, мобилност и вежбе равнотеже. Покрет је један од најпоузданијих заштитника здравља мозга. - Чувај добар сан.
Редован ритам спавања, проветренa просториjа и тиха вечера помажу опоравку и памћењу. - Једи умерено и разборито.
Природне намирнице, риба, махунарке, воће, поврће и што мање заслађене и прерађене хране. Тело и мозак су један систем. - Одржавај радозналије расположење.
Читај, слушај предавања, постављај питања, истражуј теме које те покрећу. Радозналост је одличан противотров за стагнацију. - Не одустај од физичких планова.
Циљеви прилагођени годинама — али увек присутни. Планови држе ум будним, тело покретним, а вољу у добром тону. - Чувај независност у свакодневици.
Самостално обављај сваке дневне послове које можеш. Независност је важан елемент дугорочне менталне снаге. - Негуј мирно и стабилно расположење.
Кратка шетња, читање, дисање или разговор често су довољни да се снизи напетост. Мирнији ум боље памти и брже учи. - Смањи време пред екраном када није неопходно.
Екрани замарају пажњу; живот ван њих подстиче памћење, концентрацију и друштвени ритам. - Повремено промени околину.
Кратак излет, нова рута шетње или друго окружење подстичу мрежe мозга које се везују за просторно памћење и сналажење.
Извор: Old Lady Gains, Massachusetts General Hospital — „Study reveals source of remarkable memory of ‘superagers’“, 2021-07-06., Katsumi et al., 2024 „Are superagers super rare?“
Фотографија: Freepik
