Свет се тренутно бори са кризом менталног здравља јер милиони људи пријављују депресију, анксиозност и друге проблеме менталног здравља.
Према недавним проценама, скоро половина свих становника модерних држава ће доживети поремећај менталног здравља у неком тренутку свог живота.
Поремећаји менталног здравља имају високу цену и за појединца и за друштво, а депресија и анксиозност су међу водећим узроцима оптерећењости здравствених система. Пандемија COVID-a само је погоршала ситуацију јер психички стрес данас пријављује скоро трећина становништва.
Традиционални третмани као што су психотерапија и лекови могу бити ефикасни али нова истраживања показују важност физичког вежбања и његове предности.
Недавна студија објављена у „Британском журналу спортске медицине” упоредила је више од 1.000 истраживања која се баве ефектима физичке активности на депресију, анксиозност и психолошки стрес. Показало се да је вежба ефикасан начин за лечење проблема менталног здравља – и може бити чак и ефикаснија од лекова или саветовања.
Утврђено је да је вежба моћан и ефикасан алат за решавање проблема менталног здравља, показујући да је 1,5 пута ефикаснији од лекова или психотерапије. Упркос доказаним предностима, често се занемарује у корист конвенционалних медицинских третмана.
Теже, брже, јаче
Бављење физичком активношћу од најмање 150 минута сваке недеље (рачунају све активности попут брзог ходања, дизања тегова или јоге) значајно смањује депресију, анксиозност и психолошки стрес, у поређењу са уобичајеном медицинском негом као што су лекови.
Што је већи интензитет вежбања то је оно корисније. Ходање брзим темпом увек треба бирати пре него лагану шетњу. Иако се ефекти физичког вежбања одмах примећују највећи ефекат се постиже после шест до 12 недеља има највеће предности, а не краће периоде. Дуготрајно вежбање је важно за одржавање побољшања менталног здравља.
Колико је ефикасније?
Када корист од вежбања са другим уобичајеним третманима за ментално здравље из претходних истраживања, наши налази сугеришу да је вежбање око 1,5 пута ефикасније од лекова или психотерапије.
Штавише, вежбање има додатне предности у поређењу са лековима, као што су смањени трошкови, мање нежељених ефеката уз опште добитке за физичко здравље, као што су здравија телесна тежина, побољшано здравље кардиоваскуларног система и костију и когнитивне предности.
Зашто је ефикасно?
Верује се да вежба утиче на ментално здравље на више начина, са краткорочним и дугорочним ефектима. Одмах након вежбања, ендорфини и допамин се ослобађају у мозгу.
Краткорочно, ово помаже у побољшању расположења и ублажавању стреса. Дугорочно, ослобађање неуротрансмитера као одговор на вежбање промовише промене у мозгу које помажу у расположењу и спознаји, смањују упалу и јачају имунолошку функцију, што све утиче на функцију нашег мозга и ментално здравље.
Редовна вежба може довести до побољшања сна, што игра кључну улогу у депресији и анксиозности. Такође има психолошке предности, као што су повећано самопоштовање и осећај постигнућа, што је све корисно за људе који се боре са депресијом.
Вежбање није никакав „алтернативни” третман
Налази наглашавају кључну улогу вежбања у борби са депресијом, анксиозношћу и психичким стресом.
Неке клиничке смернице већ дају предност вежбању – на пример, аустралијске и новозеландске клиничке смернице, предлажу лекове, психотерапију и промене у начину живота као што је вежбање.
Међутим, друга водећа тела, као што су Смернице за клиничку праксу Америчког психолошког удружења, наглашавају само лекове и психотерапију и наводе вежбу као „алтернативни“ третман – у истој категорији као и третмани као што је акупунктура. Иако ознака „алтернатива“ може значити много ствари када је у питању лечење, она има тенденцију да сугерише да је изван конвенционалне медицине или нема јасну базу доказа.
Један од разлога што се на вежбање и даље гледа као на „алтернативу“ је што је вежбање тешко прописати и пратити у клиничким условима. Поред тога, пацијенти често пружају отпор вежбању јер се осећају без енергије или мотивације.
Али, немојте да крећете сами
Важно је напоменути да, иако вежбање може бити ефикасан алат, људи са менталним здравственим проблемом треба да раде са здравственим радницима како би развили свеобухватан план лечења – уместо да се сами баве новим режимом вежбања.
План лечења може укључивати комбинацију приступа животном стилу, као што су редовно вежбање, уравнотежена исхрана и дружење, уз третмане као што су психотерапија и лекови.
