На глобалном нивоу, број жена у постменопаузи је у порасту. У 2021. години жене старије од 50 година чиниле су 26 одсто женског света. Ово је за 22 одсто више него пре 10 година, показују подаци Уједињених нација.
Шта је менопауза?
Менопауза се догађа када дође до промене у полним хормонима код жена. Јајници престају да ослобађају јајшца сваког месеца и нивои естрогена опадају. Менопауза се обично дешава између 45. и 55. године, а код неких жена може доћи и раније. Да је менопауза почела, обично се рачуна 12 узастопних месеци без менструације. То је знак за крај плодних и репродуктивних година жене. Процес је обично постепен са прелазним периодом који траје у просеку седам година, али за неке жене може бити и до 14 година.
Менопауза се одвија у три основне фазе:
- Прва је пре-менопауза, која погађа већину жена у касним 30-им и раним 40-им. Током овог периода жене и даље имају редовно менструацију, али нивои естрогена и прогестерона могу да се мењају.
- Друга фаза је перименопауза која показује крај плодности у животу жене, односно значајн пад нивоа естрогена. Током ове фазе, менструација постаје неправилна, а неке жене могу и остати без ње или имати краће или дуже менструалне циклусе. Неки од симптома ове фазе су навале врућине, анксиозност и несаница.
- Постемнопауза која се односи на време без менструације. Током ове фазе, многи симптоми који се јављају током перименопаузе се постепено смањују.
Према Светској здравственој организацији постоји 48 различитих симптома менопаузе. Уобичајени су:
- Налети врућине и знојење ноћу
- Промене у редовности и току менструалног циклуса које резултирају престанком менструације
- Сувоћа вагине, бол током сексуалног односа и инконтенција
- Потешкоће са спавањем и несаница
- Промене расположења, депресија и/или анксиозност
- Слабљење потпорних структура карлице, ризик од пролапса карличних органа
- Губитак густине костију који доприноси већој стопи остеопорозе и прелома
- Жене често помињу лошу концентрацију и памћење, што се обично назива мождана магла, као и болне зглобове и сува кожа
- Важно је напоменути да немају све жене ове симптоме, али већина их има, око 75 одсто.
Заблуде о менопаузи
Иако је менопауза уобичајена фаза у животу сваке жене, често се погрешно разуме. Заблуде о менопаузи постоје широм света и ово су неке од њих:
Менопауза је иста за све жене
Хормонске промене код жена разликоваће се у зависности од социо-културних, биолошких фактора и начина живота. Врста и време промена такође се могу разликовати у зависности од ових фактора.
Менопауза се догађа у педесетим годинама
У просеку, жене уђу у менопаузу у 51. години, али ова фаза живота може да почне између 40. и 60. године, а то варира у различитим регионима и етничким групама.
Повећање телесне тежине током менопаузе је неизбежно
Метаболизам се са годинама успорава без обзира на симптоме менопаузе. Лекари препоручују редовно вежбање и уравнотежену исхрану како би се контролисала здрава тежина.
Валунзи су чест или једини симптом менопаузе
Валунзи су прилично чести, али не погађају све жене. Наизраженији су прве две године менопаузе и обично нестају после седам година код 60 одсто жена.
Менопауза убија сексуални нагон
Вагинална сувоћа, слаба сексуална жеља и депресија могу допринети умањеном сексуалном нагону. Међутим, уз подршку здравственог радника и партнера, жене могу да наставе да имају испуњен сексуални живот.
Менопауза изазива депресију, анксиозност и промене расположења
Менопауза не изазива депресију, већ поремећаје сна и доноси влаунге, који су уобичајени код жена у менопаузи, те могу допринети осећају раздражљивости и нерасположења.
Хормонска терапија има много здравствених ризика
Иако коришћење хормона може повећати ризик од рака дојке, такође их може смањити код кардиоваскуларних болести. Студије показују да корист од коришћења хормона може надмашити ризике за здраве жене млађе од 60 година.
Зашто се жене у Србији стиде менопаузе?
Углавном, жене после 45 могу већ да имају нове телесне и психичке промене везане за менопузу. Није ретко да жене о овоме ћуте, да се осећају мање вреднима у свом друштву, јер је њихова репродуктивна улога практично готова, а према стандардима патријархата то је њена највећа и најважнија улога.
Неке жене ћуте и крију када им почну симптоми, срамота их је да о томе причају, па многе и не оду код лекара, јер и „то ће да прође”. Али, неће то тек тако да прође, и постоји више начина на који жене могу саме себи да помогну. Пре свега да знају о чему се ради, а онда и да слободно причају о томе и затраже помоћ.
О менопаузи се у приличној мери разговара, али приватно, у јавној сфери се томе не поклања пажња нити довољно, нити на адекватан начин. У медијског сфери владају закони тржишта, а тржиште не жели овакву тему.
Мушкарцима је ова тема непријатна, а жене је срамота. Млађе жене о томе не желе да размишљају и веома им је страна та тема, а старије жене не очекују подршку, нити отварање ових тема, јер тога није било ни досад.
Жене целог живота нешто скривају због родних улога и веома јаког притиска. Прво се либе знакова пубертета, јер је то отворени позив на сексуално посматрање и сексуализовано понашање друштва, затим се крију стомаци у трудноћи – некад због срамоте а некад и да би се задржао посао, крије се менопауза јер је позив на линч, жени се поново одузима кредибилитет под окриљем хормоналног дисбаланса.
Међутим, за разлику од пубертета овде нема чак ни скривених симпатија, јер менопауза значи крај сврсисходности жене у патријархату, чему онда она служи, сем да ускочи својој одраслој деци и помогне око обавеза. Лагано чека смрт.
Табу менопаузе
Психичке потешкоће настају у великој броју случајева због друштвених притисака, очекивања које од жена имају шира и ужа заједница, породице. Менопауза је природна ствар, није болест, нити је сама по себи извор болести, међутим, као једно транзитно стање, свакако повећава осетљивост и рањивост жена.
Што се тиче психичких потешкоћа током менопаузе, оне се могу појачати у било којим другим потенцијално кризним ситуацијама или у фазама које су и ендокрино изазовне. С обзиром на то да се биохемијски профил жене мења, мења се и начин на који реагују на медикалну терапију. Дестабилизујуће делују и промене расположења, као и доживљај себе као особе која је у последњој животној фази, то свакако звучи песимистично, али ово је само став који намеће окружење и нема много везе са истином.
Нажалост, још увек не постоји стручно лице за менопаузу, као ни за пубертет, већ можемо само одвојено да тражимо помоћ од оних који се брину за наш дух, психу или тело. Значи гинеколози ће се позабавити за телесни и ендокрини део, а психолози, психијатри за потенцијалне кризе, пружање подршке, и помоћ у прихватању нових доживљаја себе. Некада ће се за све ово побринути пријатељице, књиге, музика или алтернативна медицина.
„Женске болести”
Жене често током живота, још од младости, чују термин „женске болести” и то баш због тога да о томе не би причале у јавности или пред мушкарцима. Данас су времена другачија, жене се труде и боре за своје слободе, па и за ту да говоре о стварима које други можда не желе да чују.
Женске болести ће бити ту док сви не преузму одговорност за патологизацију жена која постоји од кад је света и века, само мења форме. Кроз целу историју се у болести физичке и менталне невидљиво исписује родна димензија. Пример за то је хистерија око које се базирала окосница женине нестабилне природе.
Друго стање је такође, као назив патологизирано, а менопауза се посматра као крај сексуалности жене. Због чега? По томе заправо видимо да се сексуалност, а ни сам секс још није одвојио од своје прокреативне функције. За то треба да захвалимо, наравно и цркви која не мирује.
Мушко тело прилично стабилно пролази кроз процес одрастања и старења, за разлику од женског које уз заједничко хормонско лудило пубертета, пролази кроз једномесечне циклусе (менструације), затим кроз хормонске дисбалансе током трудноће и после порођаја (ово се наравно односи на жене које су рађале и које ће одлучити да рађају) а затим кроз перименопаузу и менопаузу.
