Na globalnom nivou, broj žena u postmenopauzi je u porastu, jer one žive duže. U 2021. godini žene starije od 50 godina činile su 26 odsto ženskog sveta. Ovo je za 22 odsto više nego pre 10 godina, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija.
Šta je menopauza?
Menopauza se događa kada dođe do promene u polnim hormonima kod žena. Jajnici prestaju da oslobađaju jajšca svakog meseca i nivoi estrogena opadaju. Menopauza se obično dešava između 45. i 55. godine, a kod nekih žena može doći i ranije. Da je menopauza počela, obično se računa 12 uzastopnih meseci bez menstruacije. To je znak za kraj plodnih i reproduktivnih godina žene. Proces je obično postepen sa prelaznim periodom koji traje u proseku sedam godina, ali za neke žene može biti i do 14 godina.
Menopauza se odvija u tri osnovne faze:
- Prva je pre-menopauza, koja pogađa većinu žena u kasnim 30-im i ranim 40-im. Tokom ovog perioda žene i dalje imaju redovno menstruaciju, ali nivoi estrogena i progesterona mogu da se menjaju.
- Druga faza je perimenopauza koja pokazuje kraj plodnosti u životu žene, odnosno značajn pad nivoa estrogena. Tokom ove faze, menstruacija postaje nepravilna, a neke žene mogu i ostati bez nje ili imati kraće ili duže menstrualne cikluse. Neki od simptoma ove faze su navale vrućine, anksioznost i nesanica.
- Postemnopauza koja se odnosi na vreme bez menstruacije. Tokom ove faze, mnogi simptomi koji se javljaju tokom perimenopauze se postepeno smanjuju.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji postoji 48 različitih simptoma menopauze. Uobičajeni su:
- Naleti vrućine i znojenje noću
- Promene u redovnosti i toku menstrualnog ciklusa koje rezultiraju prestankom menstruacije
- Suvoća vagine, bol tokom seksualnog odnosa i inkontencija
- Poteškoće sa spavanjem i nesanica
- Promene raspoloženja, depresija i/ili anksioznost
- Slabljenje potpornih struktura karlice, rizik od prolapsa karličnih organa
- Gubitak gustine kostiju koji doprinosi većoj stopi osteoporoze i preloma
- Žene često pominju lošu koncentraciju i pamćenje, što se obično naziva moždana magla, kao i bolne zglobove i suva koža
- Važno je napomenuti da nemaju sve žene ove simptome, ali većina ih ima, oko 75 odsto.
Zablude o menopauzi
Iako je menopauza uobičajena faza u životu svake žene, često se pogrešno razume. Zablude o menopauzi postoje širom sveta i ovo su neke od njih:
Menopauza je ista za sve žene
Hormonske promene kod žena razlikovaće se u zavisnosti od socio-kulturnih, bioloških faktora i načina života. Vrsta i vreme promena takođe se mogu razlikovati u zavisnosti od ovih faktora.
Menopauza se događa u pedesetim godinama
U proseku, žene uđu u menopauzu u 51. godini, ali ova faza života može da počne između 40. i 60. godine, a to varira u različitim regionima i etničkim grupama.
Povećanje telesne težine tokom menopauze je neizbežno
Metabolizam se sa godinama usporava bez obzira na simptome menopauze. Lekari preporučuju redovno vežbanje i uravnoteženu ishranu kako bi se kontrolisala zdrava težina.
Valunzi su čest ili jedini simptom menopauze
Valunzi su prilično česti, ali ne pogađaju sve žene. Naizraženiji su prve dve godine menopauze i obično nestaju posle sedam godina kod 60 odsto žena.
Menopauza ubija seksualni nagon
Vaginalna suvoća, slaba seksualna želja i depresija mogu doprineti umanjenom seksualnom nagonu. Međutim, uz podršku zdravstvenog radnika i partnera, žene mogu da nastave da imaju ispunjen seksualni život.
Menopauza izaziva depresiju, anksioznost i promene raspoloženja
Menopauza ne izaziva depresiju, već poremećaje sna i donosi vlaunge, koji su uobičajeni kod žena u menopauzi, te mogu doprineti osećaju razdražljivosti i neraspoloženja.
Hormonska terapija ima mnogo zdravstvenih rizika
Iako korišćenje hormona može povećati rizik od raka dojke, takođe ih može smanjiti kod kardiovaskularnih bolesti. Studije pokazuju da korist od korišćenja hormona može nadmašiti rizike za zdrave žene mlađe od 60 godina.
Zašto se žene u Srbiji stide menopauze?
Uglavnom, žene posle 45 mogu već da imaju nove telesne i psihičke promene vezane za menopuzu. Nije retko da žene o ovome ćute, da se osećaju manje vrednima u svom društvu, jer je njihova reproduktivna uloga praktično gotova, a prema standardima patrijarhata to je njena najveća i najvažnija uloga.
Neke žene ćute i kriju kada im počnu simptomi, sramota ih je da o tome pričaju, pa mnoge i ne odu kod lekara, jer i „to će da prođe“. Ali, neće to tek tako da prođe, i postoji više načina na koji žene mogu same sebi da pomognu. Pre svega da znaju o čemu se radi, a onda i da slobodno pričaju o tome i zatraže pomoć.
O menopauzi se u priličnoj meri razgovara, ali privatno, u javnoj sferi se tome ne poklanja pažnja niti dovoljno, niti na adekvatan način. U medijskog sferi vladaju zakoni tržišta, a tržište ne želi ovakvu temu.
Muškarcima je ova tema neprijatna, a žene je sramota. Mlađe žene o tome ne žele da razmišljaju i veoma im je strana ta tema, a starije žene ne očekuju podršku, niti otvaranje ovih tema, jer toga nije bilo ni dosad.
Žene celog života nešto skrivaju zbog rodnih uloga i veoma jakog pritiska. Prvo se libe znakova puberteta, jer je to otvoreni poziv na seksualno posmatranje i seksualizovano ponašanje društva, zatim se kriju stomaci u trudnoći – nekad zbog sramote a nekad i da bi se zadržao posao, krije se menopauza jer je poziv na linč, ženi se ponovo oduzima kredibilitet pod okriljem hormonalnog disbalansa.
Međutim, za razliku od puberteta ovde nema čak ni skrivenih simpatija, jer menopauza znači kraj svrsishodnosti žene u patrijarhatu, čemu onda ona služi, sem da uskoči svojoj odrasloj deci i pomogne oko obaveza. Lagano čeka smrt.
Tabu menopauze
Psihičke poteškoće nastaju u velikoj broju slučajeva zbog društvenih pritisaka, očekivanja koje od žena imaju šira i uža zajednica, porodice. Menopauza je prirodna stvar, nije bolest, niti je sama po sebi izvor bolesti, međutim, kao jedno tranzitno stanje, svakako povećava osetljivost i ranjivost žena.
Što se tiče psihičkih poteškoća tokom menopauze, one se mogu pojačati u bilo kojim drugim potencijalno kriznim situacijama ili u fazama koje su i endokrino izazovne. S obzirom na to da se biohemijski profil žene menja, menja se i način na koji reaguju na medikalnu terapiju. Destabilizujuće deluju i promene raspoloženja, kao i doživljaj sebe kao osobe koja je u poslednjoj životnoj fazi, to svakako zvuči pesimistično, ali ovo je samo stav koji nameće okruženje i nema mnogo veze sa istinom.
Nažalost, još uvek ne postoji stručno lice za menopauzu, kao ni za pubertet, već možemo samo odvojeno da tražimo pomoć od onih koji se brinu za naš duh, psihu ili telo. Znači ginekolozi će se pozabaviti za telesni i endokrini deo, a psiholozi, psihijatri za potencijalne krize, pružanje podrške, i pomoć u prihvatanju novih doživljaja sebe. Nekada će se za sve ovo pobrinuti prijateljice, knjige, muzika ili alternativna medicina.
„Ženske bolesti“
Žene često tokom života, još od mladosti, čuju termin „ženske bolesti“ i to baš zbog toga da o tome ne bi pričale u javnosti ili pred muškarcima. Danas su vremena drugačija, žene se trude i bore za svoje slobode, pa i za tu da govore o stvarima koje drugi možda ne žele da čuju.
Ženske bolesti će biti tu dok svi ne preuzmu odgovornost za patologizaciju žena koja postoji od kad je sveta i veka, samo menja forme. Kroz celu istoriju se u bolesti fizičke i mentalne nevidljivo ispisuje rodna dimenzija. Primer za to je histerija oko koje se bazirala okosnica ženine nestabilne prirode.
Drugo stanje je takođe, kao naziv patologizirano, a menopauza se posmatra kao kraj seksualnosti žene. Zbog čega? Po tome zapravo vidimo da se seksualnost, a ni sam seks još nije odvojio od svoje prokreativne funkcije. Za to treba da zahvalimo, naravno i crkvi koja ne miruje.
Muško telo prilično stabilno prolazi kroz proces odrastanja i starenja, za razliku od ženskog koje uz zajedničko hormonsko ludilo puberteta, prolazi kroz jednomesečne cikluse (menstruacije), zatim kroz hormonske disbalanse tokom trudnoće i posle porođaja (ovo se naravno odnosi na žene koje su rađale i koje će odlučiti da rađaju) a zatim kroz perimenopauzu i menopauzu.
