Златне године, на које се генерално гледа као на период када човек треба да се опусти и ужива у својој и те како заслуженој пензији, нажалост за многе сениоре су период емоционалне борбе.
Промене које се дешавају, здравствени проблеми и хроничне болести, губитак блиских особа, смањење физичких способности, одлазак у пензију и промена улоге коју имамо у друштву, повећавају ризик од депресије која може умногоме утицати на квалитет живота.
Депресија код старијих се често погрешно тумачи, а симптоми се приписују старењу. Управо због тога је важно разумети да депресија није природан део старења, већ озбиљно здравствено стање које може знатно да наруши свакодневни живот, те захтева пажњу и одговарајуће лечење.
Истраживање старије популације у Србији
Мрежа психосоцијалних иновација, у сарадњи са Црвеним крстом Србије, спровела је истраживање „Депресија код старијих особа – заштитни и фактори ризика” (ПДФ), које је обухватило 225 испитаника, просечне старости 73,5 година, из 13 градова у Србији (Београд, Бољевац, Инђија, Јагодина, Коцељева, Крагујевац, Крушевац, Ниш, Пирот, Сомбор, Ужице, Врбас и Зајечар).
Резултати су показали да више од трећине учесника има изражене симптоме депресије (32 одсто), што значи да свака трећа старија особа има потребу за неком врстом психолошке помоћи. Више од половине испитаника (52 одсто) осећа недостатак енергије, четвртина се осећа бескорисно, трећина беспомоћно, док је 38 одсто рекло да не мисли да је дивно живети и да су одустали од многих ранијих интересовања и активности.
Више од половине испитаника (52 одсто) осећа недостатак енергије, четвртина се осећа бескорисно, трећина беспомоћно, док је 38 одсто рекло да не мисли да је дивно живети и да су одустали од многих ранијих интересовања и активности.
Истраживање је указало и на факторе који смањују ризик од настанка депресије код старијих. Први фактор је осећај да живот има смисао и сврху, што особу испуњава и чини је задовољнијом, а други – социјална подршка коју сениори добијају од блиских особа.
Потреба за подршком
Људи који су нам блиски често могу да препознају знаке психичких проблема и депресије и на време утичу и охрабре некога да потражи одговарајућу помоћ. Овај вид подршке се нарочито показао важним у време криза, што је дошло до изражаја током пандемије коронавируса. Редовни контакти са породицом, пријатељима или учествовање у друштвеним групама могу значајно побољшати ментално здравље.
Депресија код сениора је реалан проблем који погађа милионе људи широм света и онемогућава им да живе испуњен, здрав и срећан живот и наставе да и у позним годинама активно доприносе заједници. Управо из тог разлога превенција, препознавање и лечење депресије треба да буду један од друштвених приоритета.
Превенција обухвата промовисање здравог начина живота, који укључује физичку активност али и одржавање социјалних контаката јер, као што смо навели, подршка породице и пријатеља је од суштинског значаја.
Не треба занемарити ни различите програме за старије као што су клубови за пензионере, волонтерски сервиси и активности, едукативни курсеви, који пружају могућност за дружење али и проналажење нове сврхе и смисла живота.
Едукација и системске промене
Едукација о симптомима депресије и важности менталног здравља је веома битна. Потребно је радити на подизању свести међу здравственим радницима али и члановима породица старијих особа, како би се депресија препознала и лечила на време, као и борити се са предрасудама повезаним са менталним здрављем које су код нас још увек веома заступљене. Друштво мора да схвати важност пружања одговарајуће помоћи старијима и обезбеди доступност психосоцијалне подршке која треба да буде бесплатна јер, према истраживању, депресивније су старије особе нижег материјалног статуса.
Да би се ови проблеми решили, неопходне су системске промене и решења, од бољег финансијског и социоекономског статуса старијих, преко унапређења политика и процедура у оквиру здравствене и социјалне неге и прилагођавања окружења њиховим потребама (постојање рампи и лифтова), до подсећања на важност учења током целог живота.
Драгана Лукић Лазовић
Извор: Пренето из „Гласа осигураника”
