Треће доба сада многи сматрају „златним годинама“ одраслог доба. Генерално се дефинише као временски распон између одласка у пензију и почетка физичких, емоционалних и когнитивних ограничења наметнутих годинама, а данас би отприлике падао између 65 и 80+ година.
Ово је период одраслог доба када обично има мање одговорности (нпр. каријера и одгајање деце) него раније и, у комбинацији са адекватним финансијским средствима и добрим физичким и психичким здрављем, нуди богате могућности за самоиспуњење и сврсисходно ангажовање.
На индивидуалном нивоу, треће доба може трајати неколико година али чак и две деценије или више. Процес старења је веома индивидуалан тако да не постоји неки утврђен образац, редослед догађаја или редослед корака за навигацију овим животним простором.
Штавише, Треће доба је релативно нова категорија у људској историји и као резултат тога постоји мало друштвеног разумевања и знања о њему или општих културних смерница од стране филмских стваралаца, романописаца, драматичара, визуелних уметника. Овај период се често описује као двосмислен јер је и старост али и није.
За неке одрасле особе, заправо све већи њихов број, старење може имати много позитивних момената. То укључује повећано друштвено ангажовање, знање и стручност, флексибилност и позитиван став у свакодневном животу.
У исто време, когнитивни дефицити повезани са старењем, који почињу да се појављују и пре Трећег доба, постају израженији, посебно када су у питању дугорочно памћење, просторна визуализација и брзина обраде и апстрактног закључивања.
Људи ове старосне доби показују снажне, континуиране резултате у областима трајне пажње, краткорочног памц́ења и кристализоване интелигенције. Семантичко, процедурално, имплицитно, аутобиографско и проспективно памћење изгледа да углавном нема пад у овом животном добу. Међутим, чак и тамо где постоје одређени дефицити повезани са старењем – селективна пажња, промена пажње, радна меморија, епизодно памћење – постоји велики еластицитет и они се осетно могу смањити кроз свакодневну праксу и физичку активност.
У Трећем добу, хроничне болести су међу најчешћим и најскупљим здравственим проблемима са којима се данас суочавају припадници овог животног доба. Међутим, већина ових хроничних болести је повезана са избором животног стила тако да могу на време да се избегну или сведу у прихватљиве границе. То укључује повећану телесну тежину, губитак мишићне масе, касни дијабетес, кардиоваскуларне болести и хипертензију, различите врсте рака, емфизем и рак плућа повезан са употребом дувана, рак коже, зубне проблеме, сензорна оштећења и поремећаје у исхрани.
У дубокој старости, биолошки механизми самопоправке, неурогенеза и неуропластичност остају функционални иако са јасно смањеним нивоима ефикасности. Што се психолошког аспекта тиче, старење фаворизује идентитет, самопоштовање, субјективно благостање и личност. Такође побољшава емоционална искуства и самоконтролу. Ово су важне особине овог животног доба и све у свему сугеришу да осећај сопствене вредности, животног задовољства и среће и емоционалног благостања може бити једнако добар или бољи у Трећем добу него у било ком претходном периоду.
У наставку је укратко оно што тренутно знамо о друштвеним и емотивним аспектима старења:
Идентитет и самопоштовање
Иако је високо личан и подложан културним утицајима, када се дефинише као самоевалуација, лични идентитет генерално постаје израженији током животног века.
Самопоштовање, нечија процена сопствене вредности је релативно стабилан конструкт. Током животног века, самопоштовање се повећава током младог и средњег одраслог доба, достижући врхунац око 60 година, а затим полако опада. Истраживања сугеришу да промене у социоекономском статусу делимично узрокују пад самопоштовања који се јавља у старости. Образованији појединци имају вец́е самопоштовање од мање образованих појединаца.
Субјективни осећај благостања
У просеку, старије особе су задовољније својим животом од млађих одраслих, док су одрасли средњих година најмање задовољни. Етничка припадност, подршка окружења, здравствени статус и животни догађаји и начин како се на њих реагује могу утицати на лични осећај благостања.
Емоционална искуства и самоконтрола
Емоционално искуство и физиолошка реакција која га прати се мало мењају са годинама. Старије особе самопроцењују исте нивое емоционалног интензитета као и млађе одрасле особе, али са више сложености и тумачења (тј. помешане емоције).
Емоционални пад је забележен код старијих одраслих у величини физиолошких реакција, али са мање негативних емоционалних искустава у целини, посебно са смањењем беса. Емоционална стабилност и контрола се побољшавају са годинама у односу на млађе одрасле особе. Старије особе показују мање негативности уз пад емоционалног интензитета.
Carstensen et al. (2010) објавили су резултате 13-годишње студије на 184 одрасле особе у распону старости од 18-94 године. Четири главна налаза су произашла из студије.
- Уочена су побољшања у укупном емоционалном благостању са годинама. Подаци сугеришу да у 7. деценији живота практично сви осећају сличан напредак у емоционалном благостању.
- Са старењем емоционална искуства су постала стабилнија.
- Чини се да емоционална искуства постају све више сложена како људи старе.
- Квалитет емоционалног искуства је директно повезан са смртношћу. Појединци који су искусили релативно више позитивних него негативних емоција у свакодневном животу имали су статистички нижу стопу морталитета.
Позитиван став према окружењу
Старији показују значајне промене у односу позитивних и негативних емоција. Негативне емоције се доживљавају много мирније, краће се памте и често се и не препознају. Са позитивним емоцијама је потпуно супротно у овом животном периоду – потпуно су им посвећени, памте се дуго и лако и брзо препозању.
Ова емоционална промена је названа „ефектом позитивности” и примећена је код аутобиографског памћења, дуготрајног памћења, радног памћења и пажње. Није познато шта је изазвало промену, али изгледа да старији људи гледају и памте прошлост позитивније од млађих људи. Оно на шта указује све више доказа је да су емоционални животи старијих особа пријатнији и да се њима лакше управља него што је то случај код млађих.
Извор: Third Age – The Golden Years of Adulthood, Stephen F. Barnes, Ph.D.
