Крива среће у облику латиничног слова U, широко прихваћена у индустријализованим земљама, не важи универзално.
Истраживања Мајкла Гурвена показују да у многим неиндустријализованим друштвима осећај благостања прати другачије обрасце, често опадајући у каснијим годинама због физичког слабљења и смањења друштвене улоге.
Дугогодишња теорија сугерише да субјективно благостање – често називано „срећом” – током живота прати путању у облику латиничног слова U. Када би се приказала на графикону, ова шема би изгледала конкавно, са високим нивоима среће у младости, који опадају и достижу најнижу тачку у средњим годинама – такозвану „кризу средњих година” – пре него што поново порасту у позним годинама, наизглед противно очекивањима.
За оне који живе у богатим, индустријализованим друштвима, овај образац може деловати познато. Безбрижна младост често уступа место све већем стресу и притиску одраслог доба, да би се у каснијим годинама можда јавио нови осећај задовољства. Ова промена може проистећи из различитих фактора, укључујући већу стабилност, прихватање и захвалност за живот, као и зрелије односе.
Међутим, према антропологу Мајклу Гурвену са Универзитета Калифорнија у Санта Барбари, крива среће у облику слова U није толико универзална колико се раније претпостављало. У раду објављеном у часопису „Science Advances”, Гурвен и међународни тим истраживача показују да у неиндустријализованим друштвима субјективно благостање понекад прати облик слова U, али чешће остаје углавном стабилно или чак прати обрнути образац – где срећа расте до средњих година, а затим опада у каснијем животу. Разумевање ове варијабилности субјективног благостања широм света је важно, каже Гурвен, посебно како глобална популација стари.
„Ако имате унапред створену идеју да ће срећа током живота пратити одређену путању – да су старији људи задовољнији својим животима – а то се покаже нетачним или чак супротним у многим деловима света, то има озбиљне последице за глобално здравље и бригу о потребама старијих особа”, објашњава Гурвен.
Велике варијације
Гурвеново истраживање субјективног благостања почело је као споредни интерес. Његов примарни рад усмерен је на животе и здравље ловаца-сакупљача и пољопривредних заједница, нарочито народа Тсимане и Мосетен у боливијској Амазонији, са којима ради деценијама. Али када је сазнао за теорију среће у облику слова У, почео је да преиспитује њену универзалност.
„То једноставно није било у складу са мојим искуством стеченим годинама рада са руралним заједницама које живе од сопствене производње”, каже Гурвен. „Није ми звучало тачно, а свакако није изгледало као универзални људски образац.”
Да би тестирали хипотезу да је крива среће знатно варијабилнија међу руралним друштвима, истраживачи су анализирали податке из три различите студије, стварајући тако највећу досадашњу базу података о субјективном благостању у неиндустријализованим популацијама.
Прва студија обухватила је три аутохтоне популације: ловце-сакупљаче Бака (Африка) и Пунан (Борнео), као и хортикултуралисте Тсимане, како би се проценило како они оцењују сопствено благостање. Друга студија пружила је ширу, упоредну слику, анализирајући субјективно благостање код корисника шума у 23 земље са ниским приходима, омогућавајући истраживачима да узму у обзир различите факторе који могу утицати на осећај среће у старости. Трећа студија била је лонгитудинална и фокусирала се на депресију код народа Тсимане, омогућавајући истраживачима да упореде промене у благостању током времена унутар исте популације.
Анализа свих података показала је „само повремене доказе за средовечни пад среће и криву среће у облику слова У“, наводи се у студији. Уместо тога, истраживачи су пронашли снажније доказе да срећа опада након средњих година, углавном због смањене физичке функције, лошијег здравља и мањег друштвеног ангажмана.
Улога физичког здравља у срећи
„Оно што спаја ове различите популације јесте чињеница да су све руралне, а њихов опстанак више зависи од сопствене производње него од тржишта или услужних делатности”, каже Гурвен. „Њихов рад се ослања на физичку снагу, па је здраво тело кључно за преживљавање.” Субјективно благостање у овим друштвима често је повезано са вредношћу коју појединац има у заједници – колико добро може да обезбеди храну, приход и друге ресурсе за своју породицу и комшије. Када људи у оваквим друштвима почну физички да слабе, њихова срећа може опасти.
У индустријализованим земљама, међутим, постоје различити механизми подршке – здравствено осигурање, пензиони системи и послови који не захтевају физичку снагу. Ови фактори могу помоћи људима да лакше превазиђу изазове старења, објашњава Гурвен.
„Ако сте у позицији да рефлектујете и искористите мудрост година, можда ћете бити срећни упркос физичком опадању и губитку неких друштвених контаката”, каже он. „Можете ценити оно што имате. Али у многим деловима света, позитиван поглед једноставно није довољан.”
Потребно је више разноликости у истраживањима среће
Разлика између резултата истраживања и традиционалне теорије среће у облику слова У указује на мањак разноликости у проучавању људске психологије, тврди Гурвен. Пре више од деценије, научници су упозорили на проблем тзв. „WЕIRD популације“ – људи из западних, образованих, индустријализованих, богатих и демократских друштава (West, Educated, Industrialized, Rich, Democratic) и даље чине већину испитаника у истраживањима друштвених наука.
„Идеја о кривој среће у облику слова U потекла је из истраживања у урбаним нацијама глобалног Севера“, објашњава Гурвен. „Иако се данас студије о благостању спроводе у преко стотину земаља, учесници углавном долазе из урбаних средина или су ограничени на људе који имају телефоне или приступ интернету.“
Студије попут оне коју је спровео Гурвен са колегама важне су не само зато што доприносе ширем разумевању улоге екологије и културе у обликовању људске психологије, већ и зато што скрећу пажњу на незадовољене здравствене потребе неких од најрањивијих популација на свету.
„Са старењем глобалне популације, све више пажње посвећујемо хроничним болестима попут срчаних обољења и дијабетеса који све чешће погађају старије особе у земљама са ниским и средњим приходима“, каже Гурвен. „То је сјајно, али да бисмо осигурали праведно и здраво старење, морамо боље разумети и пратити квалитет живота старијих људи свуда у свету.“
Извор: „Subjective well-being across the life course among non-industrialized populations“, October 2024, Science Advances.
Фотографија: Ninno JackJr on Unsplash, Freepik
