Године су једна од првих ствари које примећујемо код других људи.
Узрасна дискриминација (ејџизам) настаје када се број година живота користи за сврставање у категорије и поделу људи на начин који је штетан и неправедан, а осипа солидарност међу генерацијама.
Ејџизам поприма различите облике током наших живота. На пример, тинејџер може бити исмејан због покретања политичког покрета; старијим и млађим људима може бити ускраћен посао због њихове старости; или старија особа може бити оптужена за вештичарство и протерана из куће и села.
Ејџизам штети нашем здрављу и добробити и представља велику сметњу спровођењу успешних политика и предузимању акција на подручју старања и здравог живота, како признају државе чланице Светске здравствене организације (СЗО) у Глобалној стратегији и акцијском плану за старије особе и здравље и кроз Декаду здравог старања: 2021–2030. Као одговор на то, затражено је од СЗО да, у сарадњи с партнерима, започне глобалну кампању за борбу против ејџизма.
Глобални извјештај о ејџизму саставили су, за СЗО, Уред високог комесара за људска права, Одељење Уједињених нација за економска и социјална питања и Фонд Уједињених нација за становништво. Овај извештај је намењен творцима политика, практичарима, истраживачима, развојним агенцијама и члановима приватног сектора и цивилног друштва.
Извештај, након што дефинише природу ејџизма, сажима доказе о размерама, утицајима и појавама ејџизма и најучинковитијим стратегијама за његово смањење. Извештај се завршава са три препоруке за акцију за стварање света за све узрасте.
Суштина ејџизма
Ејџизам се односи на стереотипе (како мислимо), предрасуде (како се осећамо) и дискриминацију (како се понашамо) усмерене ка људима на основу њиховог узраста. Може бити институционалан, интерперсоналан или самонаметнут.
Институционални ејџизам односи се на законе, правила, друштвене норме, политике и праксе институција које неправедно ограничавају могућности и систематски закидају појединце због њиховог узраста.
Интерперсонални ејџизам настаје у интеракцијама између два или више појединаца, док се самонаметнути ејџизам јавља када се ејџизам усмери против себе.
Ејџизам почиње у детињству и ојачава са временом. Од ране доби, деца су изложена суптилним утицајима стереотипа и предрасуда своје културе, које врло брзо и несвесно постају уграђене у њихове личне ставове. Људи користе ове стереотипе да доносе закључке и да усмеравају своја осећања и понашање према особама различитих узраста и према себи.
Ејџизам се често преплиће са другим облицима стереотипа, предрасуда и дискриминације, укључујући сексизам и расизам, што чини његове ефекте још погубнијим.
Размере ејџизма
Ејџизам прожима многе институције и секторе друштва, укључујући оне које пружају здравствену и социјалну заштиту, радна места, медије и правни систем.
Дискриминација у пружању здравствене заштите на основу старости је широко распрострањена, а старије особе често искључују из истраживања и прикупљања података. Старији и млађи често су у неповољном положају на радном месту. Људи се више љуте на злочине које почине млађи починитељи, а не старији, и те злочине сматрају озбиљнијим прекршајима. Ејџизам такође утиче на начин на који се раде статистике и подаци на којима се заснивају политике.
Глобално, свака друга особа је склона ејџизму према старијим особама. У Еуропи, јединој регији за коју имамо податке, једна од три особе пријављује да је била жртва ејџизма, а млађи људи пријављују више перцептиране дискриминације на основу старости од других старостних група.
Утицај ејџизма
Ејџизам има озбиљан и далекосежан утицај на здравље, добробит и људска права. Код старијих особа ејџизам је повезан са краћим животним веком, лошијим физичким и менталним здрављем, споријим опоравком од болести и опадањем когнитивних способности. Ејџизам смањује квалитет живота старијих особа тако што повећава њихову социјалну изолацију и усамљеност (од фактора су повезана са озбиљним здравственим проблемима), ограничава им способност изражавања сексуалности и може повећати ризик од насиља и злостављања.
Ејџизам може да смањи ангажман млађих особа у организацији у којој раде.
За појединце, ејџизам доприноси сиромаштву и финанцијској несигурности у старијој доби. Процена је да последице ејџизма, на више начина, коштају наше друштво милијарде евра годишње.
Шта чини ејџизам
Чиниоци који повећавају вероватноћу да ће доћи до појаве ејџизма према старијима: пол (мушкарци), узраст (млађи људи), степен образовања (мање образовни), анксиозан тип личности који се плаши смрти. Особе које имају више интергенерацијских контаката су мање склоне испољавању ејџизма према старијима.
Фактори који повећавају ризик од изложености ејџизму су: старија доб, зависност од неге, рад у одређеним занимањима (висока технологија, угоститељство, …).
Код младих људи, последице ејџизма далеко више трпе девојке од младића.
Три стратегије да се смањи ејџизам
У пракси се показала да три стратегије имају дејство: промене политика и закона, едукација, интергенерацијски контакти.
Стратегија 1: Политика и законодавство
Политике и закони могу се користити за смањење ејџизма према било којој доби. Они могу укључивати, на примјер, политике и законодавство које се баве дискриминацијом на основу старости и неједнакости и законе о људским правима. Јачање политика и закона против ејџизма може се постићи усвајањем нових инструмената на локалном, националном или међународном нивоу и модификовањем постојећих инструмената који допуштају дискриминацију на основу старости. Ова стратегија захтева механизме спровођења и тела за надзор на националном и међународном нивоу како би се осигурало ефикасно спровођење политика и закона који се баве дискриминацијом, неједнакости и људским правима.
Стратегија 2: Едукацијске интервенције
Едукацијске интервенције за смањење ејџизма требале би бити укључене на свим нивоима и врстама образовања, од основне школе до универзитета, и у формалним и неформалним едукацијским контекстима. Едукацијске активности помажу у побољшању емпатије, распршивању погрешних представа о различитим добним скупинама и смањењу предрасуда и дискриминације пружањем тачних информација и примера који нису по стереотипу.
Стратегија 3: Интергенерацијске контактне интервенције
Интергенерацијски контакти имају за циљ да подстакну интеракцију између људи различитих генерација. Такав контакт може смањити интергрупне предрасуде и стереотипе. Интергенерацијске контактне интервенције су међу најефикаснијим начинима за смањење ејџизма према старијим особама, а показују добре резултате и код смањења ејџизма према млађима.
Три препоруке за акцију
Ове препоруке имају за циљ да помогну заинтересованим странама да смање агеизам. Њихова имплементација захтева прихватање политичке обавезе и ангажман различитих сектора уз многа специфична прилагођавања. Када је то могуће, ове препоруке треба имплементирати заједно како би се добио максималан ефекат на смањење ејџизма.
Препорука 1: Инвестирати у стратегије засноване на реалним подацима за превенцију и сузбијање ејџизма. Приоритет треба дати трима стратегијама које су се показале најефикаснијим: усвајање политика и закона и имплементација едукацијских и интергенерацијских интервенција. Тамо где такве интервенције нису раније имплементиране, треба их прилагодити и тестирати, а затим проширити тек када се покаже да делују у новом, специфичном контексту.
Препорука 2: Добити боље податке кроз нова истраживања како би се боље разумео ејџизам и како га смањити. Побољшање нашег општег разумевања свих аспеката ејџизма – његов обим, утицај и детерминанте – претпоставка је за смањење агеизма према старијим и млађим особама. Податке треба прикупљати у свим земљама, посебно у земљама с ниским и средњим приходом, користећи ваљане и поуздане методологије. Треба тек развити и спровести истраживања која би проверила ефикасност различитих стратегија за смањење ејџизма, укључујући политичке, едукацијске и интергенерацијске интервенције, у различитим контекстима.
Препорука 3: Изградити покрет за промену става према старости и старења. Сви имамо улогу у настајању али и у искорењивању ејџизма. Владе, организације цивилног друштва, УН агенције, развојне организације, академске и истраживачке институције, фирме и људи свих старости могу се придружити овом покрету. Окупљањем овако широке коалиције можемо знатно да побољшамо сарадњу и комуникацију између различитих заинтересованих страна укључених у борбу против ејџизма.
Време је да се каже НЕ ејџизму. Глобални извјештај о ејџизму даје смернице како сузбити ејџизам и тако допринети побољшању здравља, смањењу трошкова и давању једнаких прилика за све узрасте. Постоји велика потреба за ваљаним подацима о размерама и модалитетима ејџизма тако да је неопхосно инвестирати у даља истраживања. Ако се сви појединци и заједнице прикључе покрету у борби против ејџизма можемо заједно да створимо нови свет који ће бити за све узрасте.
Извор: СЗО кампања против ејџизма
