Према истраживању Универзитета у Квинсленду, нормалне когнитивне промене повезане са старењем могу да повећају вероватноћу да старије особе усвоје негативну, старачку перспективу о себи самима.
Истраживање, које је водила професорка Џули Хенри, са Факултета психологије на Универзитету у Квинсленду, бавило се учесталошћу самонаметнутог старачког понашања и разлоге који стоје иза њега.
„Старији људи су редовно изложени ејџизму, попут негативних коментара о њиховој вредности, способностима или нивоу разумевања, као и шалама о људима у старијој доби”, рекла је професорка Хенри.
„Истовремено, како старимо, све снажније се ослањамо на претходно знање и сигнале из нашег окружења да би нас водили како се осећамо, размишљамо и понашамо. У свету који обезвређује старење, ове когнитивне промене отежавају старијим људима да изазову интернализована ејџистичка веровања, позната као самоусмерени ејџизам.”
„Може бити веома штетно када старији допусте да им њихова негативна уверења о старењу поткопају самопоуздање да стекну нова и изазовна искуства.”
Самонаметнути ејџизам се може јавити као сумња у себе – „Престар сам да научим ову нову технологију” или „Престар сам да бих стекао нове пријатеље” – и као негативна перцепција о сопственом старењу, као што је „Много сам горе него што сам до сада био.”
Ејџизам се такође може јавити као забринутост због тога што се суди у складу са стереотипима заснованим на годинама, као што је: „Ако заборавим да ово урадим, мислиће да је то зато што сам стар”.
Професорка Хенри напомиње да када се ејџизам интернализује и постане самонаметнут, он постаје повезан са краћим животним веком, лошијим физичким и менталним здрављем, споријим опоравком од инвалидитета и когнитивним падом.
„Интервенције, као што је стварање више могућности за друштвене интеракције између млађих и старијих људи, су неопходне да би се спречило да се развију негативни погледи на старење. Наше истраживање такође сугерише да ће старије особе имати директну корист од смањења знакова старења у нашем ширем друштвеном окружењу. Ако мање знакова старења привуче пажњу старијих људи, ризик од самоусмереног старања треба да се смањи.”
Извор: The cognitive tenacity of self-directed ageism, May 2023, Trends in Cognitive Science. DOI: 10.1016/j.tics.2023.03.010
Фотографија: Andrea Piacquadio
