Распрострањено је веровање да су најуспешнији предузетници млади људи.
Бил Гејтс, Стив Џобс и Марк Цукерберг били су у раним двадесетим када су покренули оно што ће постати компаније које мењају свет. Да ли ови познати примери представљају правило? Чини се да велики инвеститори и огроман број налога на сервисима управо то и сугеришу.
Када се анализирају оснивачи који су освојили „TechCrunch” награде током последње деценије, њихова просечна старост била је само 31 година. Када је часопис „Inc” саставио листу најбрже растућих стартaпа у 2015. години, просечна старост њихових оснивача била је само 29 година.
У складу с овим налазима, Пoл Грахам, суоснивач великог инвеститорског фонда за стартапове, једном је рекао да је „просек година за оснивача стартапа у главама инвеститора 32 … према старијима, инвеститори почињу да буду помало скептични”. Али да ли је овакав приступ исправан и тачан?
Рушење мита о младом предузетнику
Истраживачки тим је анализирао старост свих оснивача предузећа у Сједињеним Државама последњих година коришћењем поверљивих скупова административних података америчког Пописног бироа. Открили су да је просечна старост предузетника у време када су основали своје компаније 42 године.
Али, велика већина ових нових предузећа су вероватно мала предузетништва без озбиљне намере да се много увећаву и расту (на пример, хемијске чистионице и ресторани). Да би се истраживање усредсредило на предузећа која су по духу ближа прототипу високотехнолошког стартапа, користили су низ показатеља: да ли је фирма добила патент, је ли обезбедила инвестицију или је пословала у индустрији која запошљава висок удео радника из СТЕМ окружења (Science, Technology, Engineering, Mathematics). Такође, фокусирали су се и на локацију фирме, посебно на то да ли је у предузетничким центрима попут Силицијумске долине.
Просеци година оснивача, међутим, веома се разликују у зависности од индустрије. У софтверским фирмама просечна старост је 40 година, а млађи оснивачи нису уопште реткост. Међутим, млади људи су ређи у другим индустријама попут нафте и гаса или биотехнологије, где је просечна старост оснивача ближа 47 година.
Разлог зашто у јавности, па и међу инвеститорима, постоји мишљење да су оснивачи успешних стартапова искључиво млађи људи очигледно треба тражити у њиховој знатно већој медијској изложености, посебно на друштвеним мрежама.
Али шта је са најуспешнијим стартaповима? Да ли је могуће да су предузећа која покрећу млађи предузетници посебно успешна? Међу првих 0,1% стартaпа заснованих на расту у првих пет година, откривамо да су оснивачи оснивали своје компаније у просеку када су имали 45 година. Ове фирме са најбољим учинком идентификоване су на основу раста запослености. Слично је и када се посматра на основу раста продаје, вредности акција после изласка на берзу или на основу износа аквизиције. Све у свему, емпиријски докази показују да успешни предузетници имају тенденцију да буду средњих година, а не млади. Ако треба да изаберете између два предузетника а не знате ништа о њима осим њихових година, у просеку бисте боље прошли, кладећи се на старијег.
Зашто је оваква ситуација? Иако постоје многи други фактори који могу објаснити добну предност у предузетништву, радно искуство, ипак, игра пресудну улогу. У односу на осниваче без релевантног искуства, они са најмање три године претходног искуства у истој уској индустријској грани имали су 85% веће шансе да покрену изузетно успешан стартaп.
Али шта је са Стевеом Јобсом?
Занимљиво је, међутим, када проучавате значајне изузетке попут Била Гејтса, Стив Џобса, Џефа Безоса или Сергеја Брина и Ларија Пејџа, да су стопе раста њиховог пословања у смислу тржишне капитализације достигле врхунац тек када су ови оснивачи били средњих година.
Стив Џобс и Apple представили су најпрофитабилнију иновацију компаније, iPhone, када је Џобс имао 52 године. Џеф Безос и Амазон имали су највећи тржишни раст тек кад је Безос имао већ 45 година.
Зашто се инвеститори кладе на младе осниваче?
У светлу ових доказа, зашто неки инвеститори упорно улажу у младе предузетнике? Иако не може да се да једнозначан офговор на ово питање, верујемо да постоје два могућа објашњења.
Прво, многи инвеститори могу деловати под погрешним уверењем да су млади оснивачи еликсир успешног предузетништва – другим речима, они једноставно греше.
Друга могућност је да инвеститори, заправо, не траже успешне стартапове него само фирме са највећим потенцијалом да се инвестирањем оствари велики профит. Млади оснивачи су финансијски ограниченији од оних старијих и искуснијих, што ће их довести до тога да уступе инвеститорима удео у својој фирми по знатно нижој цени.
Следећи корак за истраживаче је да истраже шта тачно даје предност оснивачима средњих година. На пример, да ли је то због већег приступа финансијским ресурсима, дубљих друштвених мрежа или неко специфично искуство?
У међувремену, чини се да су године можда предност, а не проблем и грешка при покретању најуспешнијих фирми.
Извор: Pierre Azoulay, Benjamin F. Jones, J. Daniel Kim, and Javier Miranda za Harvard Business Review
