Суштина добро промишљеног живота је у сталној запитаности.
Одговори на нека кључна питања се мењају током нашег живота и зато ова питања треба себи постављати увек изнова, посебно ако смо свесни да пролазимо кроз неку значајну или проблематичну фазу живота. Ова питања могу да помогну да усмеримо своје одлуке а одговори на њих нас одређују према свету око нас.
Ово су нека од питања која треба себи често постављати:
„За десет година, због чега чеш се кајати ако то не урадиш сада?“
Сазнање да нас можда очекује кајање због тренутне неактивности је вид мудрости и може бити покретач за акцију. Многи људи се у средњим годинама осећају заглављенима, досадно им је и збуњени су. Често је разлог таквог менталног стања избегавање да се изађе из зона сигурности у којима сви ми, мање или више, стално живимо.
Ово питање вам помаже да видите да би могли да научите нови страни језик или увежбате неку компликовану моторну активност као што је вожња мотора или скијање. Неће бити ништа лакше кроз једну деценију, то је сигурно. Одговорима на ово питање заправо директно утичете на два најзначајнија састојка дугог и срећног живота: радозналост и отвореност за нова искуства.
„Која су то савети које можеш да даш млађима а на основу сопственог искуства?“
Животне лекције, болне и оне пријатније, су сирови материјал који нам помаже да постанемо мудрији. Зато је унутрашња обрада наших искустава од суштинског значаја да нас припреми за нове изазове и обезбеди нам статус неког ко је стекао и уме да примени животну мудрост. Искуство и мудрост треба третирати као друштвено добро што значи да их треба делити кад год се укаже прилика.
„Да ли улажем довољно у своје односе са људима?“
Са годинама схватама да односи са људима око нас траже озбиљан труд и пажљиву негу ако желимо да будемо задовољни својим пријатељствима и везама.
Након ужурбаног периода између 20-тих и 40-тих, када наши друштвени контакти атрофирају због недостатка времена и чињенице да су породица и посао приоритети, долази време касних средњих година када друштвеним односима можемо, коначно, да посветимо потребну пажњу.
Бројна истраживања квалитета живота и дуговечности указују на кључни значај добрих односа са заједницом, пријатељима и породицом. Постављајте себи ово питање често јер ће, у највећем броју случајева, и поред уложеног труда, одговор бити негативан. Будите уз људе око себе, верујте у њих, помозите кад год можете јер постоји увек простор да пријатељства буду боља и испуњенија.
„Колико сам одговоран за ствари које ми се не допадају у сопственом животу?“
Ово је важно питање у нашим 50-им јер имамо времена да променимо своје навике или начин размишљања. Страх да се напусти зона конфора, одлагање да се уради нешто што је одавно требало да буде завршено, избегавање разговора који би могли да буду непријатни, самодеструктивна понашања … све су то разлози зашто нам живот није онакав кавим би сматрали за идеалан.
Неколико пратећих питања која иду уз ово птање су и: „Шта не кажеш, а требало би да кажеш?“ и „Шта се претвараш да не знаш?“
„Шта је то по чему ће ме људи памтити и када ме више не буде, какав сам траг оставио у животима других?“
Шта желим да се каже на мојој сахрани? Замислите неколико позитивних придева које бисте желели да видите у својој читуљи – које навике или праксе тренутно имате у животу да бисте били „охрабрујући“, „поуздани“, „инспиративни“, „авантуристички“ или „мудри“ ”? Размишљајте о овој вежби као о нежном, афирмативном годишњем обрачуну о томе ко сте као људско биће. Неправедно је да чекамо до смрти да би неко други процењивао наш живот, урадимо то сада, сами и усмеримо свој живот у правцу који желимо.
Фотографија: Microsoft stocks
